Nova Evropa

Међу политичарима се говори и планирају путеви у Црној

Гори само кад се врше припреме за изборе, — онда сви обе-

ћавају све. Долазе министри из Београда и говоре о новим добрима, а раде сваки за своју партију; онда се у прогласима изјављује: „Изградити жељезнице, разгранати мреже путева, исушити Скадарско Језеро, — то је наша прва брига... Извршењу тога програма биће, међу државним потребама, у првом реду приступљено.“ (Проглас Министра Финансија, в. „Црна Гора" 30. |. 1925). А послије, несамо што се не приступа исушењу Језера и грађењу жељезница, већ стоје незапочети или недовршени и обични обећани путеви (ЦетињеБудва, Подгорица-Плав, Колашин-Бијело Поље, Шавник-Гацко, Шавник-Плевље, Беране-Бијело Поље, и др.. Исто је и са зградама за надлештва или школе (примјер је гимназијска "зграда у Подгорици). Дају се једино укази, да се своји поставе а противници смијене, — остало стоји. Рад чека нове изборе мл нове прогласе да се понови опет исто, Ето нашто је спала једна јучерашња српска краљевина! Црна Гора, усљед тога, преживљује несамо економску него и моралну кризу, па је императивна потреба новога живота овдје окупљање бољих снага и честитијих радника на заједничком дјелу и стварању једног културног покрета. Има их који то увиђају и осјећају, али пропуштају прилике, и остављају ствари случају и ћудљивости момента.

За радом, за културним стварањем, вапије ново доба у Црној Гори. Раније су се овдје трошили људи у ратним подвизима и надахњавали пјевањем уз гусле, а сада би овдје једино рад могао спасти наслијеђено витештво душе од пропадања, те повратити ранији морал и уздање народа у своју државу. Радом би се развио у сировом и крепком народу брда радостан осјећај своје први пут озбиљно и корисно запослене снаге, која би с временом највише допринијела изградњи југословенства. Црна Гора има зато одличних и расних и психичких особина, које се при погодним условима могу развити до максимума. Она није навикла на споредну улогу, и тешко јој је овако забаченој, без признања и пажње, без услова за живот. Она, дабогме, не може имати првенство у функцијама ново-створене заједнице; али зашто да њен живот значи само блиједи рефлекс активитета других дијелова државе Ако мора и треба да се поводи за Београдом, који је постао срце заједничкога живота (млађи људи из Црне Горе сви воле Београд) и динамичко средиште свега државнога склопа, не мора се третирати тако да се осјећа иза сваког и најмањег округа који је ближе Београду. Па ако се већ неће учинити од Црне Горе, културно, друга Швајцарска, како јој је то

сама природа дала, она не треба да значи ни југословенски.

Сибир, камо се шаљу чиновници као по казни и гдје је живот

" 206