Nova Evropa

По довлје наведеним фактима јасно је, ла се наша данашња држава у економском погледу односи према Црној Гори управо маћехински. Несамо да јој, преко оних који државу представљају, не излази насусрет, већ јој прави и сметње. Све је ово од стране појединих црногорских народних посланика не једном наглашено и у Народној Скупштини, и никад се нико од познатих није усудио да томе озбиљно противречи, Па ипак све и даље иде по старом. Зато се данас већ нико у Црној Гори (без обзира на политичка убјеђења) не може отрести те мисли, да се оваквим поступањем према Црној Гори испољава некаква тенденција, коју је тешко објаснити „Ил' је ђаво или су мађије, ил је нешто теже од обоје"!...

уцнуо је задњи час да се увиди гдје треба, да је овакав рад и оваково поступање према Црној Гори и Црногорцима несамо црна неправда према њима, већ да то носи са собом и велику државну и нацијоналну штету. Држава може да поправи своје досадање грјешке једино брзим извршењем бар једног дијела великог државног програма за економско подизање Црне Горе у свијем правцима, који би програм имао бити, углавном, у смислу изнесених погледа у овом напису. Не буде ли то убрзо, на Црногорцима је да на доличан начин потраже, да им се бар даде оно што држава присваја а. искључиво припада Црној Гори, а то је оно девет милијарда динара досуђене јој ратне оштете,

Саво [1. Вулетић,

народни посланик.

Najpreče ekonomske potrebe Crne Gore.

Zemljište je moćan faktor u privrednom razvitku jednog naroda, Ali nije i jedini, Da bi jedan kraj postao ekonomski snažam i razvijen, polrebno je uneti u mjegovo podizanje mnogo razumevanja, kapitala, i rada, Najplodniji krajevi bez inteligeninog ljudskog rada postaju pustinje, zaparlože se. Tako isto, na oskudnim zemljištima daje se podići zavidna ekonomija, Crna Gora nesumnjivo spada u red zemalja siromašnih plodnim zemljištem; ali to ne znači, da se u mjoj nije moglo razviti jači privredni život. Blizina mora i povoljni klimatski uslovi učimili bi da je u njoj moguće organizovati bolji privredni život, sa malo više novčanih sredstava, razumevanja i ljubavi za marodnu ekonomiju, Bez komunikacija radinost se me može razviti ођта saobraćajna sredstva uslov su mesamo za razvitak industrije i trgovine nego i kulture uopšte; a Crna Gora nema skoro nikakvih komunikacija. Nijednom željezničkom prugom nije vezana sa zemljom, a že-

220