Nova Evropa

Лањске зиме, Министарство Просвјете изаслало је Г. Дра, Тихомира Р. Ђорђевића, професора београдског Универзитета, да прегледа све ове архиве. Г. Борђевић бавио се овдје дуже времена и поднио Министарству реферат, на основу којег је Министарство основало Државни Музеј с архивским и библиотечким одјељењем, а прописан је и нарочити, привремени, правилник. Пошто је то свршено, ја сам у августу 1926 додијељен на рад у Музеј, и повјерен ми је сав рад око уређења Музеја, Архива, и Библиотеке. Но, нијесам могао почети с радом, јер се овдје на Цетињу мислило да је то мјесто синекура, и дуго је времена требало док се је почело с радом, тек 9, новембра 1926. Поред моје редовне директорске дужности у тимназији, радећи само с два помоћника (управо с двојицом учитеља, који су додијељени на рад, ја сам посве задовољан с резултатима досадашњега рада.

Први ми је посао био, да се сви архиви и све књиге скупе на једно сигурно мјесто, т,ј. у Стари Двор, који је и одређен за Музеј. Одмах затим, Стари Двор доведен је приближно у стање у каквом се налазио 1915. Разумије се да се ово није могло посве извести, јер је и Стари Двор (као и све остало) опљачкан, па је пропала у неповрат маса скупоцјених ствари, пропало богатство куће које је скупљано преко 200 година!

Иако институција носи назив „Музеј“, ипак је у њој најмање музејских предмета. У свем има око 500 комада разног старијег и новијег оружја и 46 турских барјака — ратних трофеја црногорских. Поред тога су двије статуе Петра Великог, попрсје краља Николе и Сундечића (од бронзе), и неколико статуа из мермера (краљице аустријске Јелисавете, и попрсја двоје дјеце, све копије!). За археолошки музеј само су два предмета: једна дивна мермерна глава неке антикне богиње, и једна крстионица из раних вијекова хришћанства: за главу се прича да је нађена у Дукљи, али је невјероватно да је Дукља уопште имала оваквих умјетнина; крстионицу откопао сам ја назад двије године у заборављеном манастиру Мудиковој, на Лиму. За музеј се може одабрати још неких ситница, које чува Управа Државних Добара. Ту има једна нумизматичка збирка, доста старинског одијела, рубља, везова, и т. д. Ове ствари нијесу још одабиране, није било времена. Коначно, за ово би било потребно да се постави и једно стручно лице —- кустос који је и предвиђен правилником; његов посао би био, да уреди ово што већ има, и да нађе начина и средстава да се отвори, док је још времена, етнографски музеј. За археолошки музеј потребна је државна помоћ: ту је још нетакнута Дукља, стара митрополија Шас, па маса старих градина, цркава и манастира, којима је богата ова област. Ако споменем још лијепу збирку појединих ваза, и галерију слика (Буковац, П. Јовановић, Б. Вукановић, Чермак, Медовић, од

230