Nova Evropa

посредној вези с овом тужбом, те која потврђују све што се напред каже. Место тога, ради штедње простора, ми ћемо овде донети, у преводу, само писмо што га је Др. Ситон-Ватсон упутио нашем уреднику кад је сазнао да проф. Станојевић има намеру да га тужи, дајући му дозволу да га употреби

где хоће. То је писмо стигло истога дана кад је предат одговор Суду, те није могло више ући у њега. Оно гласи:

Лондон, 6. јануара 1927. — Августа 1926 објавила је „Нова Европа" српско издање моје књиге „Сарајево“, за које је превод учињен од Дра. М. Ћурчина из мога поново прегледаног рукописа, Цео превод је мени поднесен на одобрење, и од мене одобрен, било у рукопису било у коректури, пре него што је објављен, и ја сам са задовољством утврдио да је исти и добар и тачан. Уколико има измена и изоставака, оне су учињене с мојом потпуном саизволом, и Др. Ћурчин је у свему поступио по споразуму самном.

Неке главе из књиге изашле су раније у „Новој Европи", тако поименце глава У! (о одговорности за Атентат) у броју од 11. маја 1925. При поређењу ове главе, како је објављена раније у „Новој Европи" и како је после изашла у књизи, наћи ће се знатне разлике; али се ове имају приписати једино чињеници, да сам ја — вративши се с једног пута по Југославији, с пролећа и у лето 1925, — поново написао и допунио свој првобитни рукопис, Др, Ћурчин је превео и ову главу с оригиналног рукописа и показао ми је превод ради одобрења за мога боравка у Загребу, на почетку маја 1925,

R. W, Seton- Watson {c, p,)

У писму, које је уз ово написао нашем уреднику, исказујући своје највеће чуђење поводом тужбе Ст, Станојевића, Др. Ситон-Ватсон каже; да је поново поредио оба издања „Сарајева“, југословенско и енглеско, па да никако не може да пронађе шта је могло бити узроком оваке тужбе. То ће му, држимо, веровати сваки наш читалац, поготово кад још изнесемо саме инкриминисане ставке у тужби, пошто претходно претпоставимо, за часак, да за њих има да одговара ипак преводилац, т, ј. тужени уредник „Нове Европе“. Уколико се уопште може видети и утврдити, шта тужба инкриминише, јер то у овом случају није ни најмање јасно.

Три ставке, о којима је у тужби реч, налазе се у књизи нашег издања на странама 87, 95, и 214. Прва гласи, у издању „Нове Европе“;

[Има четири пута којима се може поћи при тражењу одговора на ово питање (ко је одговоран за убијство). Прво и пре свега долази оптужба за учешће у злочину коју је јавно мњење суседне Монархије подигло противу Србијанске Владе, те која служи основом за тешки Ултиматум од 23. јула] Остала три пута означује српски историк и професор Ст, Станојевић у

277