Nova Evropa

реченице из „кратког прегледа литературе“ нашег издања, за који се преглед на почетку изречно каже, да је само извод из пишчеве „Библиографије“ о предмету; а за ову је писац дао слободу, да се у нашем издању донесе у било којем виду, или да се и сасвим изостави, У том прегледу, на том месту, сасвим кратко споменута је и књижица проф. Станојевића, иако су, услед оскудице простора, изостављене толике друге важније публикације, поготово оне на нашем језику; за њу је овде речено да је некритична, — најмање што се укратко могло рећи о њој након свега оног што у својој књизи пише Др. Ситон-Ватсон, и што је у свако доба спреман да понови.

Све ово изнео је тужени уредник „Нове Европе" у своме одговору, и кр. Судбени Стол у Загребу, у својој седници од 27. фебруара 1927, у већу од три судије, донео је закључак, да „нема места да се тужени стави пред суд", будући да „инкриминиране реченице нису подобне творити обележје преступа члана 52, Закона о штампи“, на који се тужба позива. Како тужитељ, о овоме обавештен, није уложио призив на Бански Стол у законитом року, значи да се задовољио пресудом, те је тако и овај спор пред судом решен.

Ето, дакле, како се провео пред судом проф, Ст, Станојевић, уредник „Народне Енциклопедије“ и писац чувене брошуре „Убиство Аустријског Престолонаследника Фердинанда“, повређен изненада у својој „части, добром имену, друштвеном угледу, и привредном кредиту“, нарочито овом последњем, пошто је ступио на снагу нови Закон о штампи. Нама је драго да је Суд заштитио овом приликом право критике и јавне речи, те је дао добру лекцију Господину Професору Универзитета и Члану Академије Наука, како се ради и бори за слободу науке и књижевности. Али тиме за нас овај спор још није решен. Кад је Господин Професор сматрао да треба ради овога да иде с тужбом пред редовни суд, онда ми сматрамо утолико пре да смо дужни изнети целу ствар и пред суд наших читалаца и целе наше јавности, па да спорту ликвидирамо, Видели смо зашто нас је тужио проф. Станојевић, Да видимо сад мало изближе, ко је тај проф. (Сл Станојевић, као научник и критичар, да ли је одувек исповедао иста начела о раду на науци и слободи критике, и да ли је увек — и пре новог Закона о штампи — био тако осетљив у погледу своје „части, свога имена, друштвеног угледа, и привредног кредита“. То у једном идућем чланку,

а дотле — „здраво краљу од Маћедоније" (о Е

М. Ћурчин.

280