Nova Evropa

слу (бучно, хучно) (например, о „сензацијоналним романима“, и т. д.). Али све да је ово место у нашем издању испало и нешто оштрије, и неповољније за књижицу проф, Ст, Станојевића, него што је на енглеском (што овде није случај), зар би то било разлогом да један писац и научник иде пред суд тражити задовољштину, — поготово кад енглески писац не крије ни иначе своје негативно мишљење о овоме „делу“ „српског историчара и професора“, на другим местима своје књиге 2!,., Другу једну страну реч, например, која у нашем језику опет нема исто значење као у енглеском — „ратрћ]е +" —, проф. Ст. Станојевић, и у горњој ставци и иначе, преводи у што повољнијем смислу за себе, са „брошира", „оглед“, па чак и „расправа"(!), мако је поуздано да писац „Сарајева“ његову књижицу сматра пре „памфлетом“ у нашем смислу. А. у оној својој првој тужби, противу „Нове Европе" и M. M, Петровића, тужитељ је баш ту реч инкриминисао, кад је на нашем језику употребљена о њему, иако јој је писац — као енглески и амерички студент — очигледно давао енглески смисао. Дакле, како му кад треба.

Код друге инкриминисане ставке, још је мање јасно шта је тужитељу криво. Он, на једној страни, ређа — у врло лошем преводу —, на два ступца, реченице из енглеског издања, где се спомиње његова књижица; а на другој страни супротставља свим тим наводима једну једину реченицу из нашег издања, иако се у овоме говори о његовој књижици на одговарајућим местима (осим на стр. 95, још и на стр, Ч и 96), и каже углавном исто оно што пише на енглеском, Само што је енглески писац на једном месту оштрији, па књижицу проф, Ст, Станојевића назива „а тог! misleading guide“, док у нашем преводу стоји (место суперлатива) ублажено „водич који заводи на стрампутицу“; док се у свом преводу уз тужбу, иначе, проф. Станојевић добро чува да не употреби јаче изразе енглескога писца, ако су на његову штету, па

тако —- у два маха — преводи „уШћош апу ем епсе" („без икакова доказа“, „без и једног доказа") само са „не наводи доказе" („недајући о томе доказа"), а „сотр]еће сепсе“ („потпуно ћутање") преводи само са „ћутке“, — да и не

спомињемо остале нетачности и неравности овога превода. У свом одговору Суду, ми смо нарочито истакли нетачност и неписменост овог превода, и оријенталски мурдарлук целе ове тужбе, из које се не види шта се управо инкриминише, па смо били мишљења, да би је „требало вратити тужиоцу, с озбиљном опоменом да је поново поднесе у пристојном облику и са тачно преведеним приложеним текстом". Напокон, трећа ставка. инкриминише једно место на крају књиге. Пошто је и ту нетачно и произвољно превео једну реченицу енглеског издања, тужитељ јој супротставља део

279