Nova Evropa

vlast sile oslonjene na željezo i bogaistvo; amo socijalno-ekonomski preporod i polpuna emancipacija razvrstanih u jedmu bojovnu skupmu, A duhovna emancipacija? Kao da se mođšla provesti bez nje socijalmo-ekonomska! Ni Veliki Rat nije rešio tu borbu, premda smo svi mi mislili da će nakon vlade željeza slediti vlada duha,

U čemu se sastoji ta vlada duha, i kakvi su njeni spoljni oblici, niko možda u potpunosti ne zna, Ali, nije to ni potrebno, jer smo uglavnom sigurni da ona mosi duševno spokojstvo, zadovoljstvo, i u bedi, radosti i pri najtežem poslu, To je onaj raj zemaljski za kojim ljudstvo oduvek čezne, Nije to biblijsko gledanje u lice Božje, nije to hranjenje čudotvornom manom, nije ni dolce far miemnmte raskošne Renesanse, baš kao što mije ni rezigniramo trpljenje radi magrade u večnosti, ni narodne prevlasti i klanja dordog nacijonalizma, ili prevlast i gospodarenje jednog staleža пад drugim staležom, U punoj vlasti Pravde, kao ćerke pravednosti, u čvrstom poretku i redu, u dragovoljnom ma i tvrdom i teškom radu svih zdravih i sposobnih, prema snazi i vrlinama, u pravičnoj nagradi i razdeobi dobara radi života, ne radi rada ili položaja, sledaju svi poniženi, i svi oni bez laktova, svoj ovozemni raj, Dakle, ne u bežanju od dužnosti, već u trčanju ka dužnosti; ne u ogorčenju radi rada, već u uživanju u poslu, Jer sva je borba, sve masto· Janje baš u tome, da se povežu prava sa dužnostima, i da se podš odmora i odgoja telu, a razonode i poleta duhu,

A kad se povratimo u ovu našu kućicu, videćemo, da su i sve ove maše svadje i borbe — makako sitne i jadne bile izrazom omih gigamtskih sukoba izmedju čoveka mametiljve snage i čoveka duha, Ta borba Која se, kao mikada ranije, razmahala izmedju dvojice glavnih nosilaca oprečnih načela o mogućoj sreći ljudstva, zapliuskuje i ovu mašu mikrokozmiju, kao da nas pita: kojemu ćete se privoleti carstvu? Naši bezlaktovići, kad bi znali i hteli, jedini bi mogli dati brz i prav odgovor, Ali zato pre svega treba da oživi u njima svest o njihovoj vrednosti: da se otresu bolesne malaksalosti u koju su zapali, te da prestanu biti puki ispunjači prostora, a postanu živi i pokretni organizmi puni krvi, volje, i života. Kada bi život s te strane počeo da ključa, i posao kremuo snagom i poletom, izgubili bi se ubrzo svi ovi naši polipi, koji od čoveka stvoriše mehanizam bez duha, bez volje, i bez srca, i pokazalo bi se šta sve može svezafi socijalno-ekonomski preporod sa religijozno-duhovnom obnovom, Tako, da ispunjujući prostor postanemo i mi verni svojim tradicijama, verniji današnjim potrebama, a najverniji našem pozivu u budućnosti, o kojem, u vezi sa zadatkom Slovenstva, tako često i rado govorimo,

Dr, Го Кобе, 283