Nova Evropa

Кинеска Револуција.

Плаве заставе Куо-Мин-Танга лепршају се данас на зидовима Шангаја и Нанкинга. У једном сјајном налету, прожете дубоким револуцијонарним одушевљењем, кантонске су трупе у осам месеца потукле противничке генерале у највећем делу Средње Кине, Започевши, у лето 1926, своју велику офанзиву у правцу севера, кантонске трупе већ су с јесени избиле биле на обале Јангцекјанга, и код Вучанга потукле генерала ВуПеј-Фуа. Одмах после победа код Вучанга и Ханкауа, војне операције нацијоналне армије развијају се према Шангају, у правцу северо-истока. Зима је само донекле успорила напредовање кантонске војске али већ у фебруару ове године сјајна победа кантонаца одувала је са војничке и политичке позорнице страшнога генерала Сун-Чуан-Танга, и пут за Шангај био је отворен. Шантунски гувернер, генерал Чанг-Цунг-Чанг, морао је да окрене леђа Шангају пре него што је успео да изврши намеравану смену дезорганизованих трупа генерала Сун-ЧуанТанга. Победоносне трупе револуцијонарне армије, под црвеним заставама Кантонске Владе, тукле су своје разједињене противнике једног за другим, бацајући у заборав реакцијонарне кинеске генерале са њиховим разним заплетеним именима, После последњих победа, марш на Тијенцин и Пекинг представља непосредни војнички задатак успеле Кинеске Револуције. Најновији пораз кантонских трупа и успеси северне војске има, бар засада, тек локалан значај, и не може бити од пресудног утицаја на даљи развој војних операција, Уосталом, и овде као у сваком рату, срећа је променљива, па се из нових вести које стижу не даје још ништа коначно закључивати,

Успеси Кинеске Револуције задивили су једне, запрепастили друге. Преко четири стотине милијона жутих робова устало је да се бори за своју слободу. У мирном, повученом Азијату пробудио се и устао човек, кога су мисијонари и остали представници западне културе често понижавали до животиње. Откад су му дошли незвани бели гости, Кинез је имао прилике да на улазима великих паркова по „нацијоналним концесијама" чита табле са натписима; „Кинезима и псима улазак забрањен!" Финансијски капитал, који је у Кини несумњиво подигао читаву једну материјалну културу, Кинез је упознао само са рђаве стране. Отуда су револуцијонарне идеје СунЈат-Сена наишле на плодно земљиште. Сун-Јат-Сен је преко две деценије проповедао нацијонално уједињење Кине и њено ослобођење од страног капитала. Сунјатсенизам је данас проста али велика наука, готово модерна религија кинеског народа. У духу сунјатсенизма боре се данас кантонске трупе и о0јављују слободу у заузетим деловима простране Кине, Али. Кинеска Револуција има несамо нацијоналан значај; фанфаре

284