Nova Evropa

дипломатска архива није још приступачна јавности, али се већ сада с поузданошћу може тврдити, да су неке чувене борбе Српске Војске, и са војне и са државне тачке гледишта, биле потпуно излишне, јер су изазване услед лоше државне политике. Уопште, може се мирне душе рећи, да ова држава не би стала народ више жртава да је ма ко био на челу државне политике, Од године 1912 наовамо, ми смо имали државне успехе само дотле док су топови и пушке говорили; чим бисмо сели за дипломатски сто, срећа би се окренула, и ми смо губили, Губили смо, и стално губимо. Изгубили смо у пограничним споровима с Италијом и Румунијом, нашим савезницима, Изгубили смо у споровима с Аустријом и са Маџарском, нашим и наших савезника противницима, Изгубили смо чак у спору са једном, државно и дипломатски још неорганизованом, Ар-

банијом!,.. *

Истина је, и прилике нам нису биле погодне, Од свих земаља у Европи, .предратна Србија имала је најнесрећнији теографски положај. Удаљена од мора, она је са свима својим суседима имала још и нерешене нацијоналне спорове. Зато је, у спољној и економској политици, често била изложена уцени својих суседа, у првом реду Аустро-Угарске, Покојни Таке Јонеску говорио је, да му се сам маркиз Палавичини хвалио, како су — док је он био аустроугарски посланик у Београду — српске свиње „изненадно“ забољевале, чим би се Српска. Влада одупрла каквој жељи из Беча! ,.. Дугогодишња настојања краља Милана, да завеже искрено, пословно, пријатељство са суседном Монархијом, нису успевала; ни његова апсолутна преданост Аустрији, без резерве и без поговора, није била у стању да отклони економске незгоде земље које су потицале услед континенталног положаја Србије, И с те се је стране, дакле, идеја о уједињењу Србохрвата и Словенаца у једну државну заједницу натурала народу у Србији као једина могућност политичке и економске независности.

Стари и самостални радикали, који су се у новоме режиму наизменично смењивали на власти, или заједнички били у влади, — по својим политичким програмима били су непоколебљиви русофили и отворени аустрофоби, Неуспела царинска. унија са Бугарском (1905), и царински рат с Аустро-Угарском (1906), било су два одважна покушаја ових странака да осло-

сак на Београд и Цетиње и остале Велике Силе (Француска, Немачка, Италија), а нарочито Аустрија, тражећи — често „повишеним тоном“ да се опсада Скадра дигне, јер су оне решиле биле на конференцији у | Лондону да Скадар припадне Арбанији. Па cy напокон и постигле што су хтеле, као што је познато,