Nova Evropa

Knjige i listovi, „Solunski Proces” M. Bogićevića.

Posle svoje knjige »O uzrocima Rata« (1925), i svojih članaka u Vegererovoj »Die Kriegssehuldirage«, o kojima smo već govorili na ovome mestu [vidi »Novu Evropu« XIII, str, 95/96), G. Miloš Bogićević, nekadašnji činovnik spoljne službe bivše kraljevime Srbije, nastavlja sa svojom publicističk'om delatnošću, i objavljuje — o desetogodišnjici smrti Dragutina Dimitrijevića Apisa — novu knjigu, opet na francuskom jeziku: »Boghitchevitcth == Le Procčs de Salonique — Juin 1917« (izdao Andrć Delpeuch, u Parizu 1927 — 183 str.) (koja у је uostalom odmah zabranjena za našu zemlju), Već po člancima u »Kriegsschuldirage«, u kojima se koristio jednim delom ovoga gradiva, videli smo, na svoju žalost, da G. Bogićević nije nimalo primio k srcu omo što smo mu mi, u najboljoj nameri, ranije rekli u »Novoj Evropi«. U ovoj svojoj knjizi, on brižliivo izbegava i da spomene »Novu Evropu«, iako vrlo dobro zna {a znamo i mi) da je upotrebio ono što je »N, E,« donosila i govorila o Solunskom Procesu i što je s time u vezi, Izgleda čak, da G, Bogićević pretenduje na nekakvo svoje prvenstvo u pogledu »skretanja pažnje na ovaj proces svih onih koji se interesuju za ove probleme« {vidi prvu stranu Predgovora)|) svojim beleškama, »novim detaljima«, i »novim otkrićima«, koje je počeo da servira nemačkoj publici {i to onoj koja je izrazito neprijateljski raspoložena prema nama) godine 1924, dok se i u njima i u OVOJ svojoj knjizi izdašno služi ramije objavljenim materijalom, medju ostalim i našim poznatim brojem o Solunskom Procesu {od 21, oktobra 1922), Ali, na- čast mu i prvenstvo i licitiranje senzacijonalnim »otkrićima« {u kojima se takmiči sa prof, St, Stanojevićem); pa nemamo ništa ni protivu prećutkivanja »Nove Evrope« i njenih informacijš po ovom predmetu, Naprotiv, mi bismo mu bili zahvalni da tako nastavi, — da mas ne bi ko, slučajno, doveo u vezu s mjegovim pisanjem i njegovim shvatanjem ovih problem4, Jer maše je shvatanje, i kad izgleda njemu blisko, upravo suprotno njegovome, i mi iz istog materijala izvlačimo, najčešće, sasvim druge zaključke nego G, Bogićević i oni kojima on hoće da ugodi svojim člancima i knjigama, Nama je stalo, da se ovo zna, i da se o tome vodi računa, baš zato što smo i mi o ovim pitanjima ı stvarima često pisali, i mislimo još pisati, |

Mi, uostalom, ne delimo već ni polaznu fačku G, Bogi- o. ćevića: da je on naročito pogodma, upravo mprovidjenjem odredjena, ličnost da frelira ovo pitanje, i da o njemu piše studije, Pre svega, nije tačno njegovo zapažanje, da »svaka studija objavljena po ovome predmetu u Jugoslaviji mora biti

75