Nova Evropa

Мота Еугора

Knjiga XVI. Broj 3. i 4. 11. avđusta, 1927

Slučaj Bublić.

Slučaj Bublić nije vrlo važan, — kao što nije važno gotovo mišta što se damas dešava u mašoj književnosti i publicistici, i štampi uopšte, Ali je karakterističan, pa da vredi zabeležiti, I treba, držimo, izvući iz njega »nravoučenije«,

Dragan Bublić, književnik i novinar, napisao je »pripovijest »Atentat« (izdala Matica Hrvatska, 1926), kojoj je za podlogu uzeo atentat Luke Jukića iz godine 1912, u kojem je i sam učestvovao {kao dečak od šesnajst godina), Tri njegova druga drdga iz tog Atentata — A, Cesarec, Gj, Cvijić, K, Horvatin —, malazeći da je »Dragan Bublić spomenuti atentat, njegov razvoj, njeđova lica, pa 1 samu njegovu ideologiju, prikazao na način koji znači falsifikat, i gotovo krasnovljevski pam{flet, nesamo protiv tog atentata, njegovih lica, i njegove ideologije, nego isto to — u širem smislu — spram celokupne revolucijonarne predratne omladine, — sebe pak i svoju tadanju ulogu prikazao u mistifikatorski na glavu izvrnmutom vidu«, — smatrali su za svoju dužnost, »da u ime historijske istime i u obranu nekad zajedničke revolucijonarne borbe predratne revolucijonarne omladine, pretrgnu sve obzire« naspram Dragana Bublića, te »uglave historijsku istinu«, poglavito »ukoliko se ona tiče Dragana Bublića i njegova sudelovanja u tom atentatu«, To su onda oni i učinili (u »Književnoj Republici« za 15, marta t, g,, str, 22—32), iznesavši kako je Dragan Bublić, »sasvim obratno od neke medju mama dogovorene kontrašpijonske uloge, kakvu je on sebi dao u svojoj priči, u Jukićevu atentatu odigrao nesamo tajnu ulogu denuncijanta neo i manje-više svesnog policajnog konfidenta«, Ovo su oni njemu, kažu, nejedanput rekli, bilo u zađrebačkom Sudbemom Stolu, za vreme rasprave, bilo u Mitrovici, u kaznioni, gde je i on s njima bio zatvorem radi Atentata, »a da se om mikad jasno i nedvoumno nije mogao odbraniti od protiv njega роdignutih optužbi«, — Na ovo je Dragan Bublić tužio potpisnike ботпјеба člamka sudu (po čl, 52, Zakona o štampi), i glavna rasprava pred zagrebačkim Sudbenim Stolom raspisana je za

77