Nova Evropa

и стручност а не, као досад, родбинске и друге везе, Тешка криза у којој се налази читава држава, а поглавито пречански крајеви, присилиће и пречанске посланике, без обзира на партију којој припадају, да у новој Народној Скупштини одржа-

вају већи међусобни контакт, како би спријечили да сену.

будуће пречански крајеви третирају као подручје друге категорије, које има све дужности али нема свих права.

Dr. Иво Белин.

Белешка,

Владимир Луначек,

Након пуних тридесет година публицистичког рада, грозничава рада, т. ј. рада у грозници, ито у буквалном смислу речи, умро је Владимир Луначек, у једном собичку Закладне Болнице, сиромах, као што и приличи данас једном поштеном југословенском књижевнику, Над његовим свежим гробом написано је, или изговорено, од стране његових старијих и млаБих другова, неколико некролога у којима се одаје признање покојнику, али бојажљиво и заобилазно; најсмелији, једва се усудио да га упореди с Матошем, и да га постави, наравно, испод Матоша. А то је велика неправда, Јер Луначек је био бољи, већа вредност, него Матош, који је испред њега имао само то што је млађи умро и што је знао француски у доба кад у Хрватској није било готово никога ко би знао француски и познавао Париз. Луначек се, пре него са Матошем, даје упоредити са Скерлићем, и да. је имао Скерлићеве живце, т. ј. да није био тако болестан, и да није живео у предратној Хрватској и у загребачком амбијенту, његов утицај на савременике и млађу генерацију поуздано би се могао мерити с утицајем што га је Скерлић — са сличним својствима борца за лепо, добро, и племенито, и за неконвенцијонално и талентовано у уметности и књижевности — имао у Београду и преко Београда на млада југословенска поколења. Нажалост, Луначек је био болестан, тешко болестан, целога живота, па је све што је осећао и мислио и радио било осуБено да остане у почецима и да не домаши циља. Ипак, и тако болестан, он је представљао једну од најживљих снага и један од највећих ауторитета данашњег нашег књижевног и уметничког света, — свакако једног од мало правих књижевника, који воле књижевност, осећају лепо, и знају у чему је уметничко стварање, То ће се јасније видети тек сад кад

га више нема међу нама.

132

O ORER