Nova Evropa

социјализма, Светозар Марковић, који је, почетком године 1872, емигрирао у Нови Сад, и ту почео окупљати око себе студенте, занатлије, и гимназисте, И свако семе нове науке није пало на камен. Године 1881 излазе у Бечу „Нови Звуци“, тенденцијозно-белетристичан лист коме је уредник Спиро Покрајац, техничар, а власник Јаша Томић, слушалац филозофије, Исте године, у пролеће, Јаша Томић долази на бирачку конференцију у Нови Сад, покреће питање реформе Бечкеречкога Програма, раздражи тиме Милетића, те отпочне жалостан један раздор код Срба у Војводини, 1884, у Новосадској Гимназији као да постоји тајно социјалистичко друштво, у које улазе чак и појединци из народњачкога круга коме је припадао Тихомир Остојић, Те године, Никола МанојловићРајко, један од чланова тога круга, када жали што је с Милутином Јакшићем, Тихомиром Остојићем, Јованом Максимовићем, „отишао онај дух из гимназије, који би требало да лебди над њом у свако доба“, сумња да ће се тај дух икад вишем вратити. И јада се овако; „Радити не могу ништа, јер мрзим на сама себе, што сам се нашао у друштву које ме не разуме а које не разумем и које сажаљевам, да ти речем онако социјалистички (они обично „сажаљевају ), само што ја овом приликом имам право што сажаљевам"“ ,.. Ништа се од тих нових звукова није примило Тихомира Остојића и круга у чијој атмосфери је њему годило. „Светозар Милетић, песнички политичар, и Змај-Јовановић, политички песник, —- и нико више од тадашњих главних људи у толикој мери, — били су за нас једна врста полубожанских, неземних бића; у нашим скромним, али савршене среће препуним собицама висиле су Милетићеве и Змајеве слике као иконе" („Бранково Коло" 1899, стр. 1522). Од нових људи који су, са Чернишевским и с Пером Тодоровићем, уништавали естетику, гимназисту Остојића је отуђивала његова љубав за свету музику, којој је сањао да посвети свој живот, па тако да послужи народу. Његова љубав за Бетовена и Вагнера; љубав за велику књижевност која чини да он у шестом разреду гимназије предузима; „Да прочитам Шилера, Гетеа, и Шекспира, ако могу, за ову годину. То би било лепо." Његова, и целога му круга, срећа што су се упознали са чика-Јовом Змајем, и сви постали сарадници на његову „Невену", понекии на „Стармаломе". А тада, док није помрачио светли ум Милетића, у његову сукобу са социјалистима, и чика-Јова је нападао „српске социјалисте, кад се уписују и коче точак оним дружинама којима је цел да се пре свега одрже као Срби, па тек са тога темеља да пођу за вишим и напреднијим идејама“ („Стармали“ 1880, стр, 284), Најзад, мученички, скоро светитељски лик Светозара Милетића, вратио се из три-и-по годишњег сужањства, а круг народњака, организован у тајно ђачко друштво Слога, гледа

181