Nova Evropa

smesi nisu neprimeini znaci čak i neke degeneracije ovih elemenata. Prema svemu tome, Vojvodina je vrsta ljudske celine sa svima pravima i dužnostima što svakoj ljudskoj celini pripadaju. I to je njen problem kao celine,

U toj vojvodjanskoj celini ima jedna slovenska Vojvodim a, i jedna neslovenska., Evo formule: BBB — 42,7% 565 + 56,9% СМЕ + 0,4% x, — Slovenska Vojvodina nema osobitih i maročitih znakova izičko-materijalne sličnosti i jednakosti, Sem jednog jezika, razbijenog u dijalekte, nema obeležja ddejnog srodstva i zajednice, koji bi bili istaknuti i vidljivi, Slovenska Vojvodina deli se jasno па tri dela: na srpski, na hrvatski (bunjevački), i ma slovački, Ova tri dela žive jedam uz drugog, često izmešani bez posredstva, ali uvek nepoznati, tudji i hladni, neznajući jedan za drugoga. Omi žive zajedno, ali mehanički i spolja. Što je najzanimljivije, u slovenskoj Vojvodini nema ni srpsko-hrvatskog jedinstva| Od sto slovenskih čestica daju Srbo-hrvati pet šestina; u formuli: 100 Slovena = 50 S — 33.3 H — 16.7 Slovak4. Treba podvući, da Srbi stoje pod uticajem slere Beograda, Hrvati Zagreba, a Slovaci slušaju što se govori u Češkoslovačkoj, Otuda proizlazi, da su manilestacije višeg života pojedinih slovenskih đelova u Vojvodini, pommence u poslednje vreme, sugerirane, motivi nisu domaći, nego su preneseni, importirani, tudji, U slovenskoj Vojvodini se, kao u neosvojenoj a dobroj koloniji, biju talasanja drugih nekih imperijalizama. U toj пеозуојепој a dobroj koloniji nema sudara strujanja »mladih« i »starih«, nema napora »nejunačkom vremenu u prkos«, nema zagona u smislu Juđoslovenstva, nema sluha za ргојоте, обошпе, 1 5т0move, što odjeknuše iza granice, — nego sve ide kompromisnom linijom ravnice, sve ide nekim neodlučnim tempom рачјупоба mira, kao da se ta slovenska Vojvodina usled teskoba prelaznog vremena ne snalazi To bi bio položaj, i problem, slovenske Vojvodine,

Alko izgleda, da je danas u Vojvodini nadvlađao pritisak umora i doline, to ne mora da bude trajno, A bitno nije zbog toga, što svaka velika funkcija ima svoj odredjen ritam uspona i pada, aktivnosti i odmora. Zašto poricati, da možda nije daleko vreme kada se u Vojvodini može zapodenuti boj o puteve nove? Bez osećaja, a još više bez polerajinske individualne snage, nema ni pokrajinskih zadataka ni rezoma pokrajinskog opstanka, Vojvodina je bila prva koja se, možda baš usled slabosti i trenutne iznurenosti, u času prevrata predala Srbiji, cela i bez pogovora, na milost i nemilost. I ona danas oseća najviše posledice toga ђезКоттргопизпоб zagrljaja sa zemljom svojih želja i svojih snova, Za nju važi, možda više nego za sve druge naše krajeve, naša lozinka: »Natraš u.

166