Nova Evropa

jači priložnici: bački episkop Stevan Stanković (s prilogom od 1000 for, valutalnih), Pavle Ridjički {200 for. srebra), Petar Tekelija {1000 for, sr,). Jovan Nako Senimikluški osnovao je još za Tekelijina života, 1841, svoj fond od 5000 for, srebra, jedan od najplodnijih naših književnih fondova, Matica, koju je suspenzija zatekla s imanjem od 1012 forinata (plus u knjigama 8537 for, i u potraživanjima za prodate knjige 5968 Ior,), postaje sad, u srazmeru naših prilika, bošato društvo, koje svoj program proširuje, primajući na sebe i rukovanje sa stipendijskim zadužbinama, Matica sad ima ambiciju da postane književno društvo: menja zastarele statute, pa u statute od godine 1842 цпоз 1 ustanovu počasnih članova književnik4 koji ne mogu da uplate 40 for, srebra i da postanu članovi osnovatelji, Zatim, u nove statute imosi i ustanovu redovnih članova, koji su kao neki akademici »kojih će dužnost biti: naznačene sebi ot društva u krugu knjižestva poslove ili pojedince ili u odjelenijama izradjivati, za Које ćedu godišnju platu imati«. Ovo se, naravno, neće izvesti, ali. će se izvoditi druge odredbe novoga statuta: Matičin fond ima biti neprikosnoven, i tek njegovi prihodi pokrivaju rashode.

Matica Save Tekelije, Teodora Pavlovića, i Gjordja Stojakovića, imala je visoke namere: »Da i sama sobom djelajući ma polju kmjižestva stupi, da u krilu svom sredotočije za knjižestvo srbsko otvori,,.,« Tekelijma smrt nije dopustila da se i počne s izvodjenjem ove namere; ona je Maticu bacila u teške borbe oko ostavine Save Tekelije koje će, do februara 1845, vezati skoro sve i duhovne i finansijske sile Matičine, dok plodove borbe uživa Tekelijm Zavod a ne Matica sama. Teodor Pavlović, uostalom, i nije bio čovek oko koga bi se okupili tadanji književnici u Maticu-Akademiju, Ostalo je, dakle, sve do Pokreta u godini 1848, po starom: izdavana su godišnje četiri »Letopisa«, i nagradjivani rukopisi iz Nakina Fonda; »Letopisi«, kad ih je Jovan Subotić primio od Teodora Pavlovića, postali su mnogo bolji,

Pokret u godinama 1848 i 1849 otvorio je dug jedan provizorijum u životu Matičinu, Jedina nagrada za prolivenu krv i popaljena sela bila je »Serbische Woywodschaft« i zvezde na zlatnoj ogrlici bahovih husara. Vojvodina, s priličnimr brojem Srba činovnika, proredila je redove srpskih imteligenata u Pešti i Budimu: oba predsednika Matice {Platon Atanacković i Pavel Trifunac ot Batfe), napustili su Budim i došli u Vojvodinu, Matica je osetila šta znači ova pojava, i već 30. (18.) аубизја 1851 пјеп је Одђог zaključio jednoglasno, da »Matica Srbska za buduće u Pešti obstati ne može«, da je treba preseliti »u onaj predjel i mjesto gdi će ona kao svoja kod svojih, kod kuće biti, i kao tako udomljena silnije djejstvo~

192