Nova Evropa

vati« Kad je potraženo fako mesto, »Novi Sad kao najveće obštestvo srbsko svakom prisutstvujućem na srdce i usta раде. Novi Sad je u sredini Srbstva, otečestvo učenih Srbalja, mesto je dakle za preselenije Matice najugodnije.« Ali, takav zaključak, u vreme Bahova apsolutizma, nije bilo lako izvesti, Dok je Matica radila na tome da dobije dozvolu za preseljenje, Policajna Uprava je više puta svetovala Namesničkom Veću da Maticu, iz političkih razlog4, ukine, Pri takom raspoloženju policije, bilo je potrebno da padne Bahov Sistem, da ne uspeju pokušaji poravnanja izmedju Austrije i Ugarske, da se uvede Šmerlingova Provizorija, za vreme koje će Austrija češće pokušavati da plaši Madžare, čineći sitnije ustupke Srbima, — sve to trebalo je da se desi pa da Franja Josif izda odluku {od 6. jula 1863) kojom se dopušta »da Matica može i dalje. postojati i da može svoje sedište premestiti u Novi Sad«.

Dabogme, kroz tih dvanajst godma Matica je lebdela izmedju strahovanja i nadanja, Naročitih književničkih ambicija u mjoj nije moglo biti; zato je svoja izdanja više nego prepolovila: svega dve knjige »Letopisa« godišnje, a od posebnih dela premalo, Od književnih dogadjaja u ovoj Matici — Којој je, sve do seobe joj u Novi Sad, preko 14 godina predsedavao: budimskhi advokat Pavao Kojić, — najinteresantniji je pokušaj, mladoga Jovana Gjordjevića, pobratima Svetozara Miletića, da reformiše Maticu još u Pešti, Izabran krajem 1857 za sekretara i za urednika »Letopisa«, on je ušao u Maticu 14. (2.) јапџата 1858, да је zaspe reformnim predlozima; ali i da je napusti već 26, [14.] maja iste godine, istisnut od peštanskih starovolja, Verovatno nehotice, Gjordjević se Matici ljuto osvetio: knjiga 99, »Letopisa« bila je već u štampi; njeno doštampavanje je Gjordjević poverio svršenom pravniku, A m-. toniju Hadžiću, Kad je Hadžić kompetovao na upražnjemo mesto sekretara, on se pozvao na poverenje koje je prema: njemu pokazao Jovan Gjordjević, I, u Glavnoj Skupštini od 22, (i0.) avgusta.1859, jednoglasno je izabran za sekretara Matice i za urednika njena »Letopisa« A, Hadžić, koji će sekretar biti sve do godine 1895, a odonda do 1911 predsednik Matice,

Fatalan je bio ovaj izbor za Maticu, Tona Hadžić, »čestiti brat-Tona«, kako ga je javno nazivao Jovan Jovanović-Zmaj; vrlo je problematična pojava u životu Vojvodine, Danas je još nemoguće reći ukupan sud o njemu, Njegov život i rad nije proučen, a ta bi studija bila dobra prilika da se prouči naličje Omladinskog Doba, i naročito za proučavanje rastrojstva Miletićeve Narodne Stranke, u kom je zvezda Tonina sve na više skakala, Ali i ovde, ako nećemo spominjati samo ono što je bilo zdravo i lepo u stogodišnjem životu vojvodjanskih Srba, ako hoćemo i pravedno da senčimo sliku koju treba dati o

193