Nova Evropa

царског патента од 18. новембра 1849, постојећи у Земуну Главни Народни Одбор, да пошто је генерал Мајерхофер постављен за привременог управитеља Српске Војводовине, то његово (Одбора) деловање има престати, а његови чланови да се ставе на расположење истом Генералу. У истом је акту Патријарх известио (Одбор, да се имају излучити ствари и акта који се односе на војене издатке, а остале све ствари и сва акта да се имају однети у Карловце и сместити у Народну Архиву, што је и учињено. Међутим, генерал Мајерхофер послао је 6. јануара 1850 у Карловце своје изасланике, да узму из Архиве целокупну Архиву Главног Одбора, и да је пренесу у Темишвар. Дворски економ — по усменој наредби Патријарха пред његов полазак у Беч, да ником ништа не издаје из Архиве, — противио се искању генералову. Али су изасланици Генерала имали од њега усмено упутство да — ако им се не би добровољно издала Архива —- има градски авдитор силом је одузети и послати у Темишвар. Тако је Одборска Архива, у четири велика сандука, однесена у Темишвар. Патријарх, извештен од дворског економа о овом насилном акту, жали се жестоко (у своме писму од 19, фебруара 1850, из Беча) Министру Унутрашњих Дела, и протестујући захтевао је да се однесена Архива поврати на своје место у Народну Архиву, у којој се чувају све привилегије и остале ствари, У писму је рекао да је нужно да иста Архива буде у Карловцима већ и због тога што иначе без ње не би могао у случају какве потребе оправдати свој и одборски двогодишњи рад. Но Аустријска Влада не хтеде повратити Архиву у Карловце.

Иако се, од 1850, налазила ова Архива у Темишвару, за толико дуго време нико се од Србаља не нађе да је прелиста, и да испита бар главније ствари, те се данас и не зна; шта је с њоме, да ли је још у животу, и ако јесте где се данас налази 2... Срећа и Бог, што је патријарх Рајачић, знајући ко је Аустрија, дао преписати сву коресподенцију своју и Главног Одбора, од почетка до свршетка Устанка, у три дебеле књиге, и то у три примерка, од којих је један примерак у породици барона Рајачића, док се за остала два примерка не зна где су, а говори се, да је један примерак послат у Русију, а други у Београд кнезу Александру Карађорђевићу; а трећи је Патријарх задржао за себе. На основу овог преписа ја сам и написао ову белешку.

Од велике би користи било, да се ови примерци откупе за Народну Библијотеку или Архив, и да се издаду. А меБутим би требало трагати у Темишвару за оригиналним документима — записницима Главног Одбора и других народних одбора. | прота Димитрије Руварац.

204