Nova Evropa

таласа Револуције, као људи који су и сами, као и њихови очеви и њихова браћа, исписали најсјајније странице — историју револуцијонарних покрета у Русији, Али није била ствар само у овим емоцијоналним, или — ако се хоће, — сентименталним, чињеницама, у успоменама и захвалности своје врсте према јунацима ослобођења. За разлику од марксиста, ес-ери су у своме програму полазили од идеја револуцијонарног руског народњаштва, т. ј. од оног правца руске друштвене мисли који је веровао у оригиналност руског историјског процеса, те који је држао да ће Руска Револуција имати социјалан (иако не социјалистички) карактер, и да ће основно питање Револуције бити питање аграрно. Народњаштво је сматрало сељаштво као главни револуцијонарни сталеж, и резултат Револуције за њега имало је бити победа радне, земљорадне, демократије. Његову лозинку „Земља и воља“ (т. ј. слобода) преузела је Странка Ес-ера, и ова лозинка одговарала је духу и тежњама Мартовске Револуције. Конкретизирана, она се претварала у тражење интегралне демократије, потпуне политичке слободе, предаје земље радном народу (сељаштву) са њеном социјализацијом, широке социјалне реформе за раднике, са коначним идеалом социјализма у перспективи.

Врло је вероватно, да би Странка Ес-ера остала била на челу младе руске републике, спроводећи свој програм, да је радила у другој међународној ситуацији. Чудна, јединствена оригиналност ове ситуације донела је пораз Странци С.-р,. Трагична противречност Револуције састојала се у томе, што се Револуција десила за време рата, у једној земљи разореноји умореној ратом. Пред Револуцијонарном Владом, и владиним странкама, стала је задаћа; да се води рат, и да се уједно рушећи стара, подиже нова Русија, на темељу нових начела државне, социјалне, и нацијоналне политике; да се страсти Револуције спутају, уводе у границе разума, и потчине државној нужди. Обуздати елементе увек је тешко; а вође Мартовске Револуције имали су да се боре са страшним елементом Рата и са гневним елементом Револуције. Организовати буну — то је био горостасни и готово неостварљив задатак ондашњих управљача Русије. Они нису успели да га реше, и они су пали, Бољшевици, из почетка, нису ни мислили нато да обуздавају елементе; они су напросто одустали од Рата и разуздали Револуцију. Масе су им пришле, они су приграбили у руке власт, и, утврдивши се, заковали су Русију у ланце диктатуре.

Долазак бољшевика на власт многи тумаче погрешкама које су тобоже починиле друге странке, у првом реду Ес-ери, Држим да овако схватање показује велику необавештеност о току догађаја године 1917. Нема сумње, да је Странка учи-

282