Nova Evropa

spahija), bili veoma nepovoljni. Jedan od poverenika Vlade, Kovaljenski, više puta citira iskaz jednog od optužemih: »Dozvolite da vam ispričam o mašem ,mužičkom životu: ja Imam oca, šestero dece bez majke, 2/a desjatme bašte i !/a desjatine oramice; plaćam za hramu krave 12 rubalja, a na ime najamnine za desjatinu moram sažefi i obraditi 3 desjatme dospodske zemlje, I sve ovo ireba zaraditi sa par mužičkih ruku?!,.. Više živeti tako ne možemo! Nama visi glava o komcu!,..« Rad Iseljeničke Uprave i Državne Hipotekarne Banke bio je za seljake ispod kritike, Administracija loša, o prosveti i racijonalmom gazdovanju da i ne govorimo,

Iz svega ovog, vladini poverenici izveli su veoma Žžalosne zalključke i upozoravali su Vladu ma бојети opasnost po državu i postojeći red od ovakova stanja na selu. Ali birokracija je strpala u: arhivu izveštaje svojih uvidjavnih članova, i sve je uglavnom ostalo po starome, dok nije narod prikupio više smage + odlučnije uklonio nepravdu sa svoda praga; uz to je, naravno, ozbiljno oštetio i razorio i gospodarstvo, i kulturu, i samu državu, Bilo je, dakako, podstreka i od strane inteТек пајаса, poluimfelektualaca, i radnika, koji su širili buntovme proglase (»Rm}jižice«, kako su ih zvali seljaci za vreme bune 1902 i istrađe po mjoj); ali, kao što je izvanredno duhovito rekao jedan seljak: »Nisu strašne „knjižice, nego je strašno što nema šta da jedem, ni ja mi moja 5 Бо Ккас«

Dr. Alebsije Jelačić.

„Zver iz ponora" (slike gradjanskog rata);

Poznati ruski pisac Eugen N, Čirikov, koji je pre kratkog vremena proslavio četrdesetgodišnjicu svoga КпјХеупоб rada, izdao je na ruskom jeziku tokom poslednje zime зуој тотап »г у ет 17 ропога« (»авђрђ изђ бездин«), koji је prvo izašao па češkome (1923), Хадаба је оуоба romana u tome да ођјази, Како dolazi do preokreta sviju vrednosti, kako se ljudi dobri, srdačni, predusretljivi, pretvaraju u junake gilotme, za koje život ljudski me vredi mi prebijene pare. Ruska Revolucija i gradjanski rat dali su puno primera deformacije moralnog osećanja, Tako je, naprimer, streljanje postalo svakodmevnom pojavom, i vršeno je podjedmako lako i u crvenom i u belom logoru, Pritom je poginulo puno valjanih i darovitih ljudi {dovoljmmo je spomenuti divnog pesnika Gumiljova, koga su bez ikakva razloga streljali boljševici). I u belim armijama bilo je puno ljudi koji su samo o tom ћ kako da se wništi »još једап boljševik«, pa su se

301