Nova Evropa

легија добровољаца, Чеха и Пољака, која је опремана и слата, уз клицање маса, на фронт, упућивана да се бори против своје државе и својих држављана. Тада је та акција била дозвољена; а нашу акцију, која је имала исту подлогу и исти циљ, многи осуђују! Ако смо ми радили нешто мало пред Рат оно исто што су наши Савезници радили за време Рата, и ако је такав наш рад био за осуду, онда, сигурно, ни њихов рад не може бити за похвалу,

Да би се од наших саплеменика у Монархији могло 06разовати борце, било је потребно спремити их и извежбати,

"учити их и обучити. Тога ради другови у Београду донеше

одлуку да се оснује четничка школа, тојест школа у којој би се упућена лица ван наших граница вежбала у руковању оружјем, у руковању и употреби бомба, у раду експлозивима, у кварењу и рушењу разних војних објеката: мостова, жељезничких пруга, касарни, блокхауза, и т. д., речју, школа за обуку четника у вођењу планинске и партизанске војне. Али је за образовање такве школе требало добити одобрење. Оно је и добијено. Требало је онда изабрати место, где ће бити та школа; притом се морало водити рачуна да оно буде подесно за вежбу ове врсте, и да онемогућује непримећен долазак и прилаз „незваних гостију“, т. ј. аустријских, турских, и бугарских шпијуна. Зато је за седиште четничке школе пао избор на варош Прокупље, која је лежала ван жељезничке комуникације, и од које је најближа жељезничка станица била тада Ниш, Долазак из Ниша до Прокупља био је сувим путем. Место је било мало. Према томе, сваку појаву страних лица лако је било запазити, Даље, требало је имати и средстава за издржавање те школе, за упућивање четника, за њихову исхрану, за добавку одела (многи су били и без обуће и без одела) и разног материјала, и т. д. Наше предратне владе у тим питањима биле су штедљиве до тврдичлука. Зато су чланови Организације морали давати од својих средстава добровољне прилоге, и благодарећи тој помоћи били су омогућени вежбе четника и њихово издржавање.

За главног инструктора у вежби четника одређен је покојни Војислав — Воја — Танкосић, „Војвода Танкосић", Он је, од задобијених рана у рату 1915, умро, и сахрањен је, при повлачењу наших трупа, у Трстенику. По уласку Аустријанаца у Трстеник, откопали су му гроб, извадили леш, фотографисали га и утврдили његову идентичност. По рату, удружење четника — стара четничка организација — пренели су му посмртне остатке у Београд и закопали на београдском гробљу. Танкосић је, убрзо после преврата од 29. Маја 1903, отишао био са четницима у Македонију, где је провео дуже времена, у перијодичним одласцима; тим својим радом у чет-

У ничким борбама у Македонији стекао је био практичног иску-

324