Nova Evropa

Русији, Са нама из Одесе кренула се и једна група официрадобровољаца, на челу са Хрватом капетаном Стевом Тумбићем. Кад смо стигли у Турн-Северин — Крајина се нагло пребацивала на румунску страну. Наших трупа ту више није било, а Аустријанци се налажаху на домаку Кладова. Неки „добровољци“ уситнише гласом (особито један — за кога сам одмах по уједињењу слушао да је постао нека крупна зверка у нашој дипломацији, а који барута није ни омирисао), Јуначки се држао Тумбић, и чим смо стигли у Крушевац одмах је пошао на положаје... 12, октобра 1915 реферисао сам у Крушевцу Врховној Команди о резултатима нашег рада у Русији. Истога дана добио сам од Врховне Команде наређење (ОБр. 23163), да се — чим ситуација допусти — као њен делегат вратим у Русију и продужим посао. Катастрофа Србије задржала ме је. Тек у марту године 1916 допро сам опет до Одесе,

Чету војника-добровољаца које је препад Бугара затекао у Ренију на Дунаву, спремне да се пребаце у Србију, искористила је комисија за куповање брашна за чување магазина са храном, То је била чаурица из које је никао и израстао Добровољачки Корпус у Одеси,

У доба кад се очекивало да ће руска војска ући преко Добруџе у Бугарску, посетио је Одесу Цар, главни инспектор целе Војске, То је било крајем године 1915 и почетком 1916. У те дане некако стигне у Одесу и Др. Живко Њежић, који — иако посланик на Сабору Босанском — ступи у добровољце и прионе на посао, (Његова посланичког друга, Дра, Сршкића, испратио је Господин Посланик, као пашенога, са свим дужним почастима у Ниш, одакле је после отишао — као повереник Пашићев — за члана Југословенског Одбора у Женеву.) Он даде мисао српском конзулу у Одеси, Марку Цемовићу, да од Цара, приликом његове посете у Одеси, изради наређење и дозволу, да се у Русији, на руској територији, може образовати југословенски добровољачки одред под командом србијанских официра, Ово је решење пало, и рад је одмах отпочео. Први војници одеског добровољачког одреда били су: Авдо Хасанбеговић и Урош Човић, са оном групом добровољаца што их остависмо у Јелцу и Брјанску, Босански и херцеговачки омладинци — Хасанбеговић, Човић, Неранџић, Стипо. Ландикушић, Јово Бланић, Азис Сарић, и многи други пођоше скупа са војницима у логоре, нехотећи се користити бољим положајем официрских смештаја; остали су са војницима, да их чувају и прикупљају, и припремају за борбу. Гачанин-муслиман Азис Сарић, да би придобио људе и везао уза се, док је био у ташкентском логору, ишао је са војницима и у цркву, и име му је било — Ристо!... То су били истински творци добровољачког покрета.

351