Nova Evropa

ћете2 Ко вас је послао7 Нисте потребни. Вратите се натраг, заједно с оним авантуристом Комненовићем, којега су такођер послали из Ниша,.." Саопштисмо Комненовићу — кога дотле нисмо познавали, а који нам се учини добар човек, — шта мисли велики дипломата Спалајковић, и одмах га утешисмо да је то тако „њихов начин“: чим нешто не схвате, или им није потаман, одмах им пада на ум „авантура“, „шпијон“, чаустријанштина"!.,. Уз Спалајковића стоји, и секундира му, капетан |! класе Томо Павловић; дирка орден на мундиру и суфлира шефу: „Натраг! Нису потребни!..." Док смо се ми у чуду питали шта је ово, и спомињали не баш похвално Гавриловића, Спалајковић куца у Ниш и тражи да се вратимо; али Ниш одговара: „Нека их тамо, и нека раде свој посао!..." Онда нам Спалајковић, 22. јула, даје добар савет да се спремимо, а Тома Павловић набавиће за нас потребна документа од руских надлештава. Седимо тако бадава, а Павловић ради, Куку, једнако ради, а ето већ и 10. августа! Споразумем се с осталим друговима, па одем лично у руски Ђенералштаб; они ми кажу; „Не затежемо ми, већ питајте ваше Посланство!...“ Напокон, 14. августа 1915, са уверењем Посланства (Бр. 2414) и руског Ђенералштаба (Бр. 17.200), Мустафа Голубић и ја кренусмо у заробљеничке логоре московске и туркестанске војне области, Миличић у логоре казанске и омске области, Рукавина у Пензу, а Комненовић у Кијев. На самом почетку нас двојица наиђосмо на тешкоће у харковским логорима; с помоћу пријатеља добисмо у руке поверљиве наредбе руског Ђенералштаба за штабове војних области — московске (Бр. 25671), омске (Бр. 26124), казанске (Бр. 26125), и туркестанске (Бр. 26123) — које су на дан нашег поласка из Петрограда послате областима, у споразуму с нашим Посланством, и које су апсолутно кочиле сваки рад на прикупљању југословенских добровољаца. Вратимо се у Петроград, и ја насрнем на неког пуковника Мислицког, који је био надлежан за ова питања у Ђенералштабу; резултат: нове наредбе, које ми сами прегледасмо, 8. септембра (Московској Војној Области под бр. 29272, Казанској под бр. 29273, Омској 29274, и Туркестанској 29275). Сад је ишло!... До нападаја Бугарске пребачено је у Србију на 2000 добровољаца, који су одмах упуБени иа власиначке положаје. Кад су Бугари напали, Голубић и ја прекинули смо посао и похитали у Србију. Прикупљене добровољце, спремне за полазак на војиште, остависмо по логорима Харкова, Јелца, и Брјанска, са Авдом Хасанбеговићем, Урошем Човићем, и Васом Неранџићем.

У Одеси, сретнемо Шајновића и мајора Живка Пејовића, делегате наше Владе за куповање брашна, те им препоручимо Авда Хасанбеговића, док се ситуација доле у Србији мало не рашчисти, Миличић, Рукавина, и Комненовић, заосташе у

350