Nova Evropa

не поведе озбиљна рачуна о њену раду, дотле су на њу још више мотриле аустријске, бугарске, и турске легије шпијуна, које су одмах схватиле циљ Организације, Они су се трудили свим силама да дознаду поглавито колико се, и како, рад Организације простире ван граница Србије. Изгледа да су Младо-Турци били најбоље обавештени о њој и њену раду, јер је по заузећу Скопља нађен врло велик и врло опсежан досије, вођен од Турака, посвећен искључиво нашој Организацији, Иако су односи међу друговима официрима српске предратне војске били одиста скоро идеални, ипак је, у питању око уласка у Организацију, дошло до сукоба и неспоразума између појединих, и то не на питању самога рада Организације, већ из личних амбиција и сујета. Тај сукоб постао је и јаван, па је услед тога у јавност избило сазнање о постојању Организације која је била тајна. Тада је и познати Леополд Мандл искористио овај факат, па је — како је увек сервирао лаковерној бечкој публици и најглупље неистине —, убацио у аустријску јавност глас о томе, како су српски официри основали тајно друштво' са терористичким евима противу Српске Владе, и т, д., и дао је томе друштву име „Црна Po То његово „откриће“ прихвати београдска радикална шљампа, У“ и одомаћи то име за нашу организацију „Уједињење или Смрт". Сукоб који изби међу друговима око Организације, није тада успео да јој омете опстанак, а још мање — као што ћемо видети — да сузбије идеју за рад. Из тога сукоба изашли су чланови Организације као победиоци, али су били принуђени да. најупорније одричу њено постојање, Јер, као што сам рекао у чланку о Граничним Официрима, ми смо сви били свесни да тадања Влада не би дозволила наш револуцијонаран рад ван граница Србије, ни по коју цену. Али су тај сукоб искористили радикали у своје политичке циљеве, у циљеве њихове унутарње политике; они су успели да из тога сукоба створе поцепаност међу друговима официрима, нарочито међу официрима завереницима, који су дотле били једнодушни (реч је о млађим официрима завереницима), а који су се прикупљали око_ Драгутина Димитријевића-Аписа. Успели су да створе, тај расцеп, који је доцније постао непремостив. Узимајући у обзир, или боље изазивајући и распаљујући амбицију, частољубље, или најивност и нервозност појединих људи, радикали су створили међу официрима једно ново, друго друштво, друштво у којему су опет, претежно, били официри, Та организација, створена од радикала, била је претечом такозваној / Белој Руци, која је имала као циљ; да руши „Црну Руку", и да, за први мах, буде у служби Радикалне Странке за њене чисто унутарње сврхе, — за њено одржање на влади. Поникла, у својим замецима, ускоро по оснивању удружења „Уједињење или Смрт", „Бела Рука" одиграла је онда своју

309