Nova Evropa

да да узалуд гину; извлачи из борбе ненаоружану Дивизију. Али Бугари навалили, а Румуни беже, — руска крила попуштају. Дај опет овамо добровољце. На челу своје чете јури Авдо Хасанбеговић. Санитетски потпуковник Д. П. оптужује добровољце да се сами рањавају, и туче рањеника Манојловића, са руским ђорђевским крстом на прсима, док не наиђе козачки официр Миронов са својим лекаром, који извлачи комадиће шрапнела из рана добровољачких и довикује санитетском потпуковнику: „Ви нисте лекар, Ви сте... Ово су наши људи, оставите их с миром!,.,"

Допутовао је и Штаб Добровољачког Корпуса, на челу са „гвозденим ђенералом“ Живковићем. Све господска деца, послали их да праве каријеру. С њима је и чувени радикалски „полицајшеф“ Милорад Вујичић. — Ђенерал телетрафише на Крф: „Стигао сам, и нашао све на свом месту. По добрупским равнинама победоносно се вије наша застава"; а са добруџских равнина пристижу рањени добровољци у Одесу. Нико о њима не води рачуна, нико их не предусреће, — трпају их у шталу на Арнаутској Улици, коју зову „касарном“. Леже тако рањеници по поду, без ћебади, у ђубрету и у прљавштини, — по петнајст дана ране непревијене: гангрене, одваљује се — ту рука тамо нога, лекара нема, санитетског материјала нема... Гладују... Др. Фреја, Чех-добровољац, сам, бесни од муке, трчи између „касарне“ и Штаба, и само сикће; „Безобразлук, бога ми! Свињарија, бога ми! Ја ћу да бегам... Скандал, бога ми!,.." А Господин Ђенерал, преко свога ађутанта, испоручује свој поздрав рањеним добровољцима...

Господин Ђенерал издаје наредбу: „На основу упутства које сам добио на Крфу, са службом при Штабу Корпуса могу бити само официри и војници са Крфа, и зато ће официрска менажа при Штабу постојати само за официре корпусног Штаба. Официри-добровољци имаће своју посебну менажу при Допунском Батаљону. Ту нека се хране и рањени официри-добровољци Прве Дивизије, који се налазе у Одеси на лечењу." — Дакле, потпуно изолирање добровољаца. Ђенерал још скреће пажњу „елементима који буне војску“, и који га лично узнемирују тужбама, да се војници Допунског Батаљона лоше хране, да се узму у памет. Четири месеца пошто је допутовао у Одесу посећује Допунски Батаљон и куша јело: „Изврсно", каже, „и укусно! Чорба масна, са месом..." Сутрадан, официри и војници Допунског Батаљона навалили на казан, да се науживају масне чорбе... Скинуше поклопац, кад тамо — златна табакера плива по чорби!... Натабакери урезана посвета: „Начелнику Штаба... Командант Допунског Батаљона...“ Поклон са Крфа!,..

У невољи смо... Прва Дивизија пропада... Допуне су исцрпене. Допутовао Командант Корпуса, а Корпуса нема!... Дај, тражи помоћ. Има Југословена међу руским заробљени-

356