Nova Evropa

»Розје ресепКке ustao je G, Pašić, I počeo da govori Gutali smo očima njegovu pojavu, a ušima svaku njegovu reč, A svaka njegova reč, i najbeznačajnija, za nas dobrovoljce bila je svetinja, Dugo i mnogo je govorio G, Pašić, a u stvari malo toga rekao, Šta će da bude — rekao

је — kad se rat svrši pobedom Antante, to se sada još ne može pred-

videti, Niti se sada može reći, kakva i kolika će biti naša zajednička nacijonalna država posle Rata, i kakvo će biti njezino unutrašnje uredjenje, O tom će odlučivati volja naroda, kad se jednom zajedno nadjemo u oslobodjenoj otadžbini, A dotle ne treba o tome ni voditi brigu, Jedno se ipak unapred može reći nama prečanima: „Biće vam bolje nego što vam je bilo u Austriji!.,. To je uglavnom bio sadržaj G, Pašićeva боуога,., Розје (С, Pašića govorio je predstavnik Srb4-dobrovoljaca, G, Dr, Živko Nežić... Govorio je zatim predstavnik Slovenaca-dobrovoljaca, G, Dr, Štelančić,.,, a završio je svoj govor poklikom: ,Živela Velika Srbija! ,,,«

Zatim je došao red na G., Banića, kojega su Hrvati-dobrovoljci izabrali da govori u njihovo ime: »Ustao sam; stotine očiju, uzbudjenim pogledom, bilo je upereno u mene, Što li će ovaj reći, odnosno: što će na njegova usta reći Hrvati? — to je bilo pitanje koje je mučilo i zadavalo briđe i komandi Divizije, i svim našim srpskim kolegama, Jer od prvog maha, u Dobrovoljačkoj Diviziji, srpstvo je na Hrvate gledalo kao na neki kamen spoticanja, kao na kost u grlu srpstva; i svakoj našoj reči, svakoj našoj kretnji, podavala se je iznimna pažnja,..«

I onda G., Banić iznosi uglavnom šta je on па tom banketu rekao, i kako je — na kraju — poželeo G, Pašiću, da da »u oslobodjenoj otadžbini pozdravimo Као уешкоб kancelara Jugoslavijel« — Pašić je G, Baniću, posle ovogž govora, dugo stezao ruku i rekao, da mu je »Sovorio iz duše i srca«; »a konzul, G. Cemović, me je poljubio u oba obraza«... Zatim G, Banić kaže, kako su posle dan-dva ispratili Pašića na stanicu, i kako se sa strahopoštovanjem opet rukovao s njime: »I smatrao sam se najsrećnijim čovekom«, A onda završava svoj članak rečima:

»Ali kratko vreme iza G, Pašićeva odlaska, komandant Dobrovoljačke Divizije objavi naredjenje, da svi dobrovoljci, oficiri i vojnici, imadu da polože zakletvu Petru ], kralju Srbije, I tražilo se је да је položimo odmah, bez oklevanja, Izjavismo svoju pripravnost da to učinimo, ali rekosmo: ,Od srca rado ćemo priseći kralju Petrul Ali zašto kao kralju Srbije? Zar ne bi bilo bolje i uputnije, u svakom рофједи, Ја паз 20.000 dobrovoljaca, inače austrijskih državljana a toliko nas je već bilo pred leto 1916 godine —, položimo zakletvu Petru I kao kralju Jugoslavije? Zar ne bi time i Jugoslovenski Odbor u Londonu i diplomatija našeč Pijemonta, Srbije, dobili kolosalan aržumenat u borbi za naše integralno oslobodjenje i ujedinjenje u jednu

367