Nova Evropa

„Нова Европа“ наумила је била, поводом стогодишњице „Летописа“ и Матице Српске, приредити један Војвођански Број; управо, она је свој Војвођански Број, оглашен већ одавно, одлагала да би га издала приликом прославе Матичине Стогодишњице, Али је та прослава стално одгађана, па смо на крају крајева — издали наш број посвећен Војводини, и без обзира на прославу, 26. септембра 1927. У том броју, највећи чланци (Г. Васе Стајића) говоре о Матици, и о пок. Тих, Остојићу, њену најзаслужнијем секретару и препородитељу. Игра с одлагањем прославе и с издавањем „Споменице“ и јубиларне свеске „Летописа“ изазвала нас је да, на омоту Војвођанског Броја, донесемо ону белешку, нехотећи прећутати наше незадовољство са данашњим радом у Матици и са садашњим уређивањем „Летописа". Непосредан повод за ту

елешку дала нам је једна дописна карта, званично саопштење

уредништва и администрације „Летописа", којом се објављује опет једна одгода и једно померање датума прославе и јубиларних издања Матичиних. У тој дописној карти — са ч„датумом пошт. жига“ — писало је, да ће претплатници „књигу 313, свеску 1—3. Летописа М. С., за јули-августсептембар, посвећену Стогодишњици Матице Српске и Летописа М. С.“ добити „о прослави Стогодишњице", док cy Je, y ствари, ови добили крајем септембра и почетком октобра, а прослава је била 27. и 28. децембра 1927, када су и први примерци „Споменице“ тек отпремљени у Новисад. Цело ово „врдање датумима“ илуструје класично званична белешка уредништва „Летописа“ на последњој страни јубиларне свеске „Летописа“ (јули-септембар 1927) која гласи;

Ова књига Летописа М. С. посвећена је његовој стогодишњици. Летопис М, С. навршио је, додуше, сто година свога излажења већ 1925 г. али се хтело да се тај чин споји са прославом стогодишњице Матице Српске. Иако је Матица Српска испунила сто година свога | опстанка 1926 г. са техничких разлога прослава није могла бити раније одржана.

Нека ту неко каже, шта се „хтело“ а шта се „могло“, а шта се урадило! И ко онда може да замери „Новој Европи“ кад говори о „врдању датумима"2... Није „Н. Е.“ овом белешком „отворила битку против Матице Српске", него је желела опоменути данашњу управу и данашње уредништво „Летописа“, да се у јавности прати рад у Матици, и да народни фондови нису пусто масло о којему се даје рачуна кад и како се хоће. Колико смо имали право да то наговестимо оном белешком, види се најбоље по овогодишњем извештају скупштини, који је више него површан; па и по самој скупштини, која је након прославе — одржана 29. децембра, место (према уставу) у септембру, и на којој је било речи о раду управе. Извади-