Nova Evropa

шене аграрне односе наше државе мораће посегнути за овим делом. Подједнако и иноземац и домаћи радник, и привредник и политичар, једино ће у овоме делу наћи све оно што се односи на наше аграрно- питање, и обавестити се о начину на који је оно досад решавано. Сувише, уз свако поглавље означена је читава литература о појединим нашим аграрним питањима, тако да је ова радња уједно и једино потпуна библијографија о нашој аграрној реформи и нашим аграрним проблемима.

У првом одељку своје радње, Г. Ившић даје један кратак преглед географске ситуације наше државе, као и геолошке формације, са особитим обзиром на аграрну експлоатацију. У другом одељку налазимо историјски преглед социјалних, правних, и привредних прилика сељачког сталежа у нашој држави. У трећем, главном, одељку (који обухвата готово 300 страница) имамо преглед наше аграрне реформе од године

1918 па даље, У овом делу несамо да се третира аграрна.

реформа уопште, него је дат и испрпан преглед аграрне реформе у појединим покрајинама, будући да, као што је познато, аграрне прилике нису свуда биле исте, па је према томе и начин извођења саме реформе морао варирати. И код појединих

поглавља означена је литература, тако да онај који жели још |

дубље улазити у поједина питања и специјалне проблеме којега краја има могућности да се обавести и упути,

Будући да ми, како рекосмо, немамо систематског дела о нашој аграрној реформи, било би врло добро ако би се ова књига превела и на наш језик, Наша аграрна реформа проведена је тако нагло и површно, а касније су дошле толике промене, да је данас код нас ретко ко упућен у то питање, па би свима онима који не знају француски, или којима је Ившићева радња иначе недомашна, радо поздравили превод или прераду на нашем језику. |

Радња Дра. Ђермановића сасвим је друге нарави. Док готово све дисертације наших доктора економије и права на иноземним универзама третирају наша домаћа питања, Г. Ђермановић обрађује у својој радњи једно питање које у првом реду интересује Французе и Немце. Предговор овој дисертацији написао је Г. Бонкур (Раш! Вопсочт), бивши француски министар и делегат при Лиги Народа, што већ само собом препоручује дело и скреће пажњу нањ,

Ова радња третира проблем неких важних сировина, које су од утицаја на економске односе Француске и Немачке, као што су калијум, угљен, и жељезо. Још пре Рата, те сировине играле су знатну улогу у привредним односима ових суседних држава, Светски Рат употребиле су онда обе државе да питање снабдевања тим тако потребним сировинама реше свака у своју корист, па како је ратна срећа нагнула на страну Француске, јасно је да је ова и у мировном уговору наметнула

147

==)