Nova Evropa

исти неписани закони као за жену. Тиме хоћу да кажем да, иако мушкарац и жена имаду, или би требало да имаду, једнака права и пред писаним законима, ипак свет увек, и с правом, сасвим друкче посматра љубавни живот једне жене него ли мушкарца, баш зато јер је њихов начин осећања из основа различит. У том погледу, рекла бих, наличи феминизам на обрнуто бољшевичко схватање: бољшевизам је питање једнакости сексуалног морала решио на тај начин да је жени дао слободу какву је раније уживао само мушкарац, док феминизам жељкује да види мушкарца стегнута истим законима морала којима је и жена, Оба ова мишљења неисправна су и, будући у директном протусловљу с намерама природе — из основа су перверзна, и бољшевизам ствара на тај начин бестидне, изрођене жене без „женства“, а феминизам хоће да ствара немужевне мушкарце, неспособне за продуктивно стварање.

· Није случај да се „флерт“ појавио прво у оним земљама где је феминистичко гледање на свет ухватило дубока корена, где су снисходљивост и уступање жене пред суперијорношћу мушкарца у зачетку угушени, и где се жена наспрам мушкарца.

осећа јаком, премоћном, — одлучујућим чиниоцем, „Флерт“ није тамо оно како га ми овде себи безазлено замишљамо, него је символом модерне еротике, —- он је игра љубављу,

игра с љубавним осећајима и њеним сензацијама, без њене озбиљности и без њених болова. Жена која доиста воли не може флертовати; жена која флертује, може бити заљубљена, али не може озбиљно волети, јер је жена која воли савладана снагом својих осећаја, док жена која флертује чини управо обратно: игра се са својим осећајима како ју је воља. Феминистички став према мушкарцу доноси са собом као последицу, да жена која је изгубила веру у суперијорност мушкарца ту веру више и не тражи и не жели; а будући да је тиме љубави одузета душевна основа, то не преостаје ништа до физички моменат, Жена ће стога настојати да мушкарца једино телесно привуче и привеже уза се, или ће настојати да му се свиди интелектуално, односно покушаће обоје у исти мах; оба начина прикладна су да привуку мушкарца, али нису довољна да га и задрже, јер задржати мушкарца за се — што је, коначно, жеља и тежња сваке добре жене, — може се само тако ако се нађе пут до његова срца, а тај не иде искључиво ни линијом чулног уживања ни чистог здравог разума. Мушкарцу треба жена само ако она значи зањ обогаћење његова живота, јер ће му и најлепша жена бити убрзо непријатна. и досадна не узмогне ли му трајно ништа друго пружити до своје тело.

Феминизам је створио два екстремна женска типа; еротички и интелектуални. Еротички тип жене, прецењујући улогу „женке“ у животу мушкарца, верује да жене треба да

238