Nova Evropa

mesna хадтиба,,.« Џ trećoj godini od аФопобепја Zakona o poljoprivrednom kreditu, ove i ovake podatke izmosi sama Direkcija za poljoprivredni kredit o sebi i svojim imstitucijamal,.. Zar je omda čudo, što i pored Zakona o poljoprivrednom kreditu, naša Javnost stalmo i sve češće govori o krizi zemljoradničkog kredita, šta više o ekomomskoj krizi, pa čak io privrednoj katastrofi naših seljaka? A da je naš zemljoradnički stalež dojsta u krizi, svedoče i ona dva poslanička predloga, podmesema prošle godine m Skupštini, od kojih jedan predlaže moratorijum, i to od 10 ćodima, za naplatu зеђаскаћ dugova, i sniženje kamatne stope па 12 ргосепафа та зеђабке menice, a drugi traži ustamovljenje jedme seljačke likvidacijone banke, koja bi primila sve seljačke memice, te bi na ovaj mačimn postala jedini poverilac seljaka, a dosadašnjim poveriocima izdala bi obveznice u visimi njihovih potraživamja {koje bi im domosile svega 7 od sto godišnje),

Šta kazuju ove pojave? Po mašem shvatanju, maša zalomodavna vlast pogrešila je mmogo kad je orgamizaciju poljopriутебтов kredita 1925 godine postavila isključivo ma zadružmu osmovu, Uz to još obilazeći i megđirajući postojeće zemljoradmičke zadruge, iako pocepane ma 20 raznih saveza, stvarajući u gormju svrhu potpuno move ustamove, te ostavljajući tako medskorišćem već gotov administrativmi „aparat postojećeg zadrugarstva, Po mašem mišljemju, naša zakomodđdavma vlast trebala se je Još 1925 odlučiti za dvojni sistem, trebala je da pristupi osnivanju jedme Državne Zemljoradmičke Himotekarme Bamke, pa da s pomoćm ove ројроmaže i već postojeće zadruge, Iskustvo mam kaže, da maši seljaci-dužnici misu svi u zadrugama, i da meće u mjih; da ih, uostalom, u većini slučajeva same zadruge ne bi mogle ni pomoći, Ni sad, ni u budućnosti, Ni one stare zemljoradničike zadruge, ni ove nove, za poljoprivredni kredit, To i jeste Jedan od glavnih uzroka što je, i posle 1925 бофте, damas još na dnevnom redu, — i biće sve većma alo se pogreške me isprave, — pitanje razdužemja seljaka od skupih i preskupih диgovanja, Uzalud propuštenme tri godine očigledno dokazuju, da je još 1925 trebalo pristupiti osmivamju Državne Zemljoradničike Hipotekarne Bamke,. Ali kad to onda nije učinjeno, omda mjenu osnivamju treba pristupiti danas, i pored već postojećeg Zakona o poljoprivrednom kreditu, i pored već postojećih 240 mesnih zadruga za mpoljoprivredmi kredit, i onih koji će još madoći, 1 рогед ргојекфоуатић ођјавтић гадтива, i Direkcije za poljoprivredni kredit koja raspolaže već danas sa blizu 100 milijona «тата, дајкје за једпот ребпот predvidjene glavnice.

U ovom wolkviru raspravljanja, od sporedne je važnosti pitamje, da И је паб seljački stalež doista prezadužem, ili nije;

243