Nova Evropa

od prelaznog su dejstva, me predstavljaju nikakvu soluciju, demorališu i ruše i ovo malo vere u komstruktivnu sposobnost naše rase,

Sve i da nije naš seljak zadužen, zar maš najmm.o s o– brojniji stalež ne treba đa dodje i do više vrsta svojih posebnih kreditnih ustanova? Zakon za poljoprivredni kredit iz 1925 dodine uzeo je za Osnov zadrugarstvo, U Državnoj Zemljoradničkoj Hipotekarnoj Bamci organizaciju poljoprivrednog kredita uzela bi u svoje ruke ·država s pomoću svog posebnog movčamoš zavoda, Pored zadružnog kredita, naši zemljoradnici trebaće i kredit svoje Hipotekarne Bamke, Kako Кор, 1 Како kad, I m svrhe i na način koji im budu svagda najbolje odgovarali, Naš je dakle predlod: osmovati što pre posebnu Državnu Zemljoradničku Hipotekarnu Banku, i snabdeti je potrebnim novčanim sredstvima; postojećoj Direkciji za poljoprivredni kredit neuskratiti namenjene joj dotacije; novi zakon o državnoj Zemljoradničioj Hipotekarnoj Banci dovesti a što uži sklad sa postojećim ZaКопот o poljoprivrednom kreditu,

Dr, Nikola Milutinović,

П

Пољопривреда, исто као и друге привредне гране, потребује две врсте кредита; краткорочне кредите, које редовно враћа из прихода прве жетве, и дугорочне кредите, које враћа у дужем низу година. Они први кредити служе за набавку семена, ђубрета, стоке, и плате радницима, и за уздржавање обитељи. Дугорочни кредити служе за мелијорације, веће набавке стоке, куповину земље, и за разне друге веће радове. Поред тога, дугорочни кредити потребни су и онда кад се краткорочни кредити не могу исплатити из једне или две жетве, било зато што су се нагомилали до већег износа, било што су елементарне непогоде или ниске цене неповољно утицале на успех пољопривреде, У таком моменту потребно је да се краткорочни кредити консолидирају у један овећи дугорочни кредит, који би се онда исплаћивао по установљену амортизацијоном плану.

Наша пољопривреда моментано трпи услед тешких краткорочних кредита, понајвише у форми меница које она с обзиром на њихову висину не може исплатити из приноса прве жетве, па ни из прихода од жетве следећих неколико година. То нагло задужавање нашег сељака наступило је прво услед наглог пада цена пољопривредним артиклима, док су продукцијони трошкови остали на истој висини, ради чега је и цена земљи пала на половину и трећину; а друго, услед лоших жетава у години 1926 и 1927. Ми овде не мислимо улазити

246