Nova Evropa

ПРИ И И

ova Evropa

Knjiga XVIL Broj 10. i 11,

26. maja, 1928

ЕНЕН БЕЕН

Аустријанштина и „аустријски дух“.

Речи „аустријанштина" код нас се придаје свакојаки смисао: назива се њоме свако зло политичко-друштвеног живота у крајевима бивше Монархије, а онда опет друштвено-политичке навике и васпитање ослобођених Југословена; кадикад се том речју називају и некоректни поступци југословенских управних чиновника, или и дела појединаца која нису у складу са интересима државе и народа. Приликом последњих избора, један посланик назвао је чак поступке једног Србијанца, среског поглавара у ослобођеном крају, „аустријанштином"“!... По нашем мишљењу, „аустријанштина“, или „аустријство“, у најширем смислу речи, имало би да означава последице утицаја Аустро-Угарске као државе и немачко-маџарске културе на Југословене у бившој Монархији, Тај утицај имао јеи добрих и лоших страна, тако да „аустријанштина" као последица тога утицаја садржи у себи и позитивних и негативних особина. Сваки народ, поготово док је мали, извргнут је у току своје историје страним утицајима; да споменемо само турски утицај на балканске земље (Србију, Босну, Бугарску, и т. д.), затим утицај Грка, Цинцара, и других. У ствари, у погледу културносоцијалном, утицаји којима су били извргнути пречански Југословени били су, по својим последицама, благотворнији и кориснији од утицаја под којима су живеле Србија и балканске земље; али је у погледу нацијоналном, у стварању самосталне нацијоналне државе, и при изграђивању нацијоналне културе, „аустријанштина“ била веома штетна. Југословени су имали да воде одлучну нацијонално-политичку борбу са АустроУгарском као државом, и са Немцима и Маџарима као носиоцима државне власти у бившој Монархији, да би се ишчупали нагли крајеви, те ослободили и ујединили у једно државно тело са Србијом; а културно-социјални утицаји, који стварају увек духовне везе из којих се онда развијају симпатије, умањују одлучност у борби, заводе вође народа на тражење компромиса, често штетних по нацијоналне интересе, штавише делују да се борба у одсудном часу не поведе, или — што је још горе утичу на појединце и поједине народне групе у толикој мери

325