Nova Evropa

hvali cela jedna duhovna ličnost, i Rorelativmo čitava jedma istorijska epoha u kojoj bi takova duhovna formacija dominirala i predlomimirala, Tu se, dakle, me radi više mi o pravničkom ni o ekomomskom ргефтеви, mi o mekakvoj empiтекој socijalnoj idistinmkciji, već o predmetu moralnom A budući da svali moral ima za osnov jedmu životnu komcepciju, to se ovide radi ujedmo i o pojmm religije ili filozofije, o jednom kiommlelkisu шуегепја 1 адеја, Које а Када газ пероmučni već u pokretu, te usled toga u memjanju i u razvoju, ipak slede jedam opšti pravac, i pokoravaju se jednome prinсфри dli dzvesnim wviojim mprimcipima, 'xU tom je smislu pojam »puržuja« iobilmo mwupotrebljavam mu modernoj istorijograđiji, pa se uzima i kao predmet istraživamja u specijalnim momogsrafijama, mediju kojima ću, primera radi, da naveđem poznatu radnju Sombartovu, objavljenu pre mpeitnajst godima*), i jedmu medavno publikovamnu, od Grethujzema {(Groethwuisem),* *)

S obzirom dakle ma боге izloženo, može se reći da је omaj pojam (pogrešno makgstao, t, j. ne iz čisfo istorijskog гавтпафгапја, уеб iz praktične polemike: iz ekonomske, molitičke, i moralne polemike, vodjene sa dve suproine strame, protivu društva i move upravljajuće klase, proizišle iz Framncuslie Revolucije, Sa jedme strame, t. j. sa stkrame aristokrata 4 родтјатаба ођфагоба režima, mnowa socijalna Romfiguracija posmaftrana je sarkastički i sa prezimom: omi su је, пасте, mrzeli iz dubime svojih povredjemih imteresa, te celim svojim bićem, Sa druge strane posmafrana je sa zavišću, od mproletera i radnik4, A mosdoci ovog mišljenja, ili bolje oni koji su зе пате пјћоуши фштасшпа i mpredkstavnicima, bili su sociјан, koji sa baš tada: mastali, 'Omni su je, dakle, osudili u ime jedne više ili mamije bliske udućčnositi, na isti način kao i oni prvi u ште jedne više ili mamje udaljene mprošlosti, I jedmi i drugi stvorili su pojam »burtžuja« i »buržoaske epohe« ili »buržujske civilizacije«, ocrtavajući taj pojam bojama odgovarajućim njihovim osećajima neprijateljstva i сеушпа mjihove polemike, Sam pogstamak оуоб psetudodstorijskog i polemučkog pojma desio se je u Framcuskoj, u prvoj polovini Devetnajstog Stoleća, tako da je u samoj reči očuvam francuski

% Мегпег Somibart, »Der Bourgeois, Zur GeistesSeschichte des mokdernen Wirtschaftsmemschen« (1913),

%« Вегопћата Groethuisen, »Die ERmtstehung der bdudrgerlichem Welt umd LebensanschMamuumg im Eramnkreich: Erster Bamd; Das Bdrgertum und die katholische Weltamschauung«, (Halle a, S, Niemeyer, 1927); u francuskom izdanju ima i jedan dodatak drušog dela: »Origines de lPesprit bourgeois en France, L L'Eglise et la Bourgeosie« (Раris, Gallimard, 1927),

334