Nova Evropa

Jedan naš bajronist Crnogorac.

{Stevam Perović-Cu ca.)

{Ovo je odeljak iz rađa G, L M, Petrovića »Bajrom u Jugoslovemađd«, i to iz prvoga dela »Prvi dodiri sa Bajronom«, Drugi

jedam odeljak iz istoga dela — o prvim prevodima iz Bajroma — doneli smo ranije, u broju »Nove Evrope« od 26, januara 1928.)

Svi su periodi jugoslovenskog romamtizma pretrpeli Bajronov uticaj u većoj ili u manjoj meri Ali kako se je kod nas, usled таКаспејоб гахуоја пабе kmjiževnosti, započeo зфуатпо да pojavljuje romantizam tek makom Bajronove smrti — mjegove prve jasne konture vidimo tek krajem tridesetih i početkom četrdesetih —, i kako je Bajron postao poznat kod mas i DO onim pesnicima Кој ро зуот duhu me pripadaju još sasvim romamtizmu, već stoje na raskršću izmedju dva doba, to se Je često dogadjalo da i po meko od ovih pisaca, ialko stvarno daleko od Bajrona, wvrštava sebe, bar formalno, u red Вајгопомћ poklomika, ı pokušava u svojim stihovima da sleduje njegovim stopama, Takav je bio naprimer, donekle, Ljuba Nemadović; takva je bila i hladna, retorska, Milica Stojadimović-Srpkimja, „Ali je pomajlepši i ponajzanimljiviji slučaj u ovom pogledu jedam inače gotovo sasvim zaboravljeni pesnik, — Stevam Perović-Cuca,

O životu Stevana Perovića-Cuce imamo malo očuvanih podataka, A i od onog što o mjemu znamo, majbolje je očuvama uspomena na mjegovu mesrećnu mpogibiju u Carigradu,

Kod svih MDajromista, takoreći, postojala je kao meka skrivena težnja da u svome životu imaju ponešto tragičmo, nešto što bi bilo razlogom da se načini mračno lice, da se uzme poza puna skrivenih magoveštavanja, stav mprigušenih uzdah4, Doživeti smrt kao Bajton, — ·3«smrt pod maročitim okolnostima, punu efekata i gcamutljivih elemenata, — izgledalo je gotovo svima mjima mešto iđealno, za čim treba težiti, i sudbina se doista često u tome mije ponela maćehinski prema njima, Ruski najpoznatiji bajronisti, Puškin i Ljermontov, poginuli su u duelima; Slovacki je umro kao izgnanik u tudjimi od tuberkuloze; sličnu tužnu smrt imao je i Hajne; Mickijević pada od kolere u Carigradu, približno kao i sam Bajron, u huci jednog rata i usred vrlo borbenog raspoloženja; Пе-Мизе рак, и једпот дођи Које оп nije razumeo isto опајко kao ni omo njega, umire kao razočaran Фебепечк, Jugoslovemski bajromisti bili su, u većini slučajeva, skromniji u tom pogledu, i — ako ničim drugim — zadovoljavali su se sa bar po jednom »fatalmom ljubavlju« u životu, Siromah Branko

347