Nova Evropa

” TIBA JD. IOFIJDJIKFIXJ ДА А

И. Бр.

Nova Evropa

Knjiga XVIII Broj 4. i 5.

26. avdđusta, 1928

Просветне прилике на Југу.

Просвета је преношење одабраног искуства многих генерација на кратак људски живот, Оно што је полуга за физички свет, то је просвета за друштвени и политички живот: она скраћује напоре и време, те повећава ефекат људске делатности, Али се резултати просвете осећају тек у ближој и даљој будућности, па се њена улога у садашњости често потцењује, Јавност и државна власт не виде због тога увек прави значај просветног проблема, нарочито за мање и непросвећене народе, Старе, још правне, теорије деле државне функције на битне и небитне, Битне су оне без којих се једна држава нормално не да замислити, а то су углавном функције полиције и суда, војске, дипломације, и државних финансија; све остале радње, које данашња држава обавља, спадају у културне или небитне функције њене, јер за унутарњи поредак и спољну сигурност државе имају тек другостепену важност. Сва питања привредног, социјалног, просветног, и здравственог стања народа улазе у сферу културних државних задатака, па је тако и питање просвете, са овог правног гледишта, пало у небитне њене функције, које треба обављати по могућности после битних функција и у границама које сувишак државне снаге и богатства допушта, Ако се учини још само један корак од овога гледишта у истоме правцу, долази се до парадоксалнот али логичног закључка, да је просвета често терет који државу спутава у њеним суштаственим задацима. Насупрот оваквим теоријама, модерне државе троше све више на културне циљеве, и то не према некаквој сразмери, допадању, или моди, нето баш према њиховој посебној важности и неопходности, Културни државни задаци су неопходна потреба, за модерну државу; али, према духу истих правних теорија, само утолико уколико утичу на појачање битних државних функција, На тај је начин теоријски оправдана културна улога државе ограничена и подређена главним државним функцијама. Али се на међународном попришту не сретају само државе са државама него и народи са народима, а народи чине главну снагу државе. Такозване „битне функције" су само

105