Nova Evropa

најзад, да се у светлости и јасности социјално-медицинских настојања угледа нетачност старих надри-научних медицинских противдоказа, и у правој боји виде побуде за тешке насртаје на нови здравствено-ослободилачки покрет, којима су подлогом поглавито економски интереси једног сталежа од две-три тисуће људи, Тиме је на мах задат смртни ударац старој. идеологији, и са социјално-етичког и са чисто медицинског гледишта, и отпор практичне медицине, односно практичних лекара, уколико је он још постојао, сведен је на организовану борбу једне друштвене класе, Он тако више није могао ни привидно потицати из побуде за изналажење најсавременијих средстава за потпуни здравствени спас целог друштва, будући да се она сва већ налазе обухваћена радним програмом социјалне медицине,

Тешка здравствена оронулост народа, нарочито после рата и услед рата, није ни код нас трпела одлагања при решавању целог сплета великих здравствених задатака. Како је спровоЂена, и како је одјекнула, акција и наших т, зв. „социјалних лекара“, на челу са А. Штампаром, јавности је познато. А да је она само по цену борбе могла обезбедити себи ону водећу улогу која јој припада, итоје након напред изложеног схватљиво, па се на томе нећемо дуже задржавати. Него ћемо овде још покушати да посебно уочимо антитуберкулозну организацију наше социјалне медицине, смерове њена рада, и програм њена будућег развоја, али и то укратко, начелно, јер је и то питање већ обрађено (у виду монографије обрадио је ову тему писац ових редака, у својој књизи о „Туберкулози", у којој су сабране побуде и детаљно обележени разлози који су утицали да је наша акција задобила данашњи свој облик).

Морална, материјална, и физичка послератна исцрпеност друштва, новина нашег социјално-медицинског прегнућа, унутрашња несређеност земље, бедне здравствене прилике, малени број социјалних радника, — све је то као зла коб опколило рађање новог хигијенског поколења. Затим, идеје које су прокламоване личиле су својом чистотом и етичком висином на занесењаштво, па је воља да се оне оживотворе, посред оног дубоког поратног кала, изгледала већ у самом зачетку осуђена на потпуни неуспех; док се је самосвојност започетог рада огледала у незнатној зависности од социјалномедицинског вала у страним земљама и у потпуном одударању од ритма нашег осталог јавног живота, Услед тих својих особености, социјална медицина је у својим тежњама представљала испрва, рекли бисмо, страно тело у нашем друштвеном организму, тако да је велики део првих енергија морао бити утрошен на прибављање грађанског права новој здравственој идеологији, Друга етапа била је смиривање, или савлађивање,

241