Nova Evropa

побуњених духова, који прате свако стварање. Тек се потом могло прећи на изналажење и активисање свих замрлих народних енергија. И тек онда, на крају, могло се приступити конструктивном раду на сузбијању социјалних болести, са туберкулозом у првом реду, Разумљиво, да тај рад није ишао увек глатко, нити је био увек непогрешан; нити се могло чекати на потпуни, чак ни приближни, завршетак ранијих етапа пре зачетка нових. И што је најглавније, тај се раду целини још увек налази тек у свом првом развоју. Основна мисао при устројству антитуберкулозног рада била је, као мн другде; да је туберкулоза социјална болест у етијолошком, патолошком, терапеутском, смислу, Испитивање наше социјалне етијологије туберкулозе постаје отуда зачетним задатком асанације, да би се најпре пронашли прави узроци њене големе распрострањености, Страховита здравствена неупућеност нашега народа, његови дубоко укорењени животни обичаји пуни предрасуда, далеко наткриљују својим патогеним значајем све што је у том погледу код културних народа током дугих проучавања установљено; а и иначе су сасвим своје врсте, тако да се туђи изналасци нису могли непосредно пресадити на наше социјално-патолошко и епидемијолошко подручје. Иако стога ова медицинска област није могла бити ни приближно обрађена, већ сами претходни радови истакли су пресудни значај нездравог начина живота у генези туберкулозног оболевања нашега друштва. Оно што се, на основи анализе епидемијолошких прта туберкулозе, у других народа тек претпостављало, нашло је тако убрзо своју потврду, наиме, да је социјални елеменат у настајању оболења наших широких народних слојева много важнији фактор него у других, напредних народа, где он није синоним социјалне беде и невоље. Због тога је туберкулоза у нас далеко социјалнија и несравњиво· озбиљнија болест него у земљама где се у погледу опште хигијенске културе коракнуло знатно унапред, Из ове чињенице истиче опет једино логички закључак: да се за успешно сузбијање наше туберкулозе морају применити сразмерно шире и сложеније социјално-терапеутске мере него другде,

Једна нарочито истакнута одлика наше асанацијоне делатности јесте сузбијање у исти мах и већине друштвених болести. Настојавало се свагда, да социјално-медицински рад буде од најшире користи, да он — ако је икако могуће — не служи само уклањању једне нарочите болести, већ да се њиме обухвати народно здравље у својој целини, Сасвим правилно, иако с почетка више интујитивно, сматрало се да је социјалноетијолошки механизам највећег броја заразних и осталих друштвених болести у својој битности један другом сличан, и да се, до једног веома високог степена, њихово растројство

242