Nova Evropa

принесе за потребе државе, У ствари, код такса и трошарина, код царина и монопола, нема ни говора о прогресивности, па чак ни о пропорцијоналности: слабије ситујирани елементи, у већини случајева, имају већи потрошак монополских, трошаринских, и царинских артикала, те према томе и више доприносе државним потребама.

Ако мало боље погледамо у предвиђене издатке, констатоваћемо веће издатке државне администрације за 160 милијона динара. Већи издаци лржавних привредних подузећа не играју никакову улогу будући да су, како већ рекосмо, довољно покривени приходима од такових подузећа; у већини случајева, као например код државних рудника, треба дозволити веће издатке, да би се могло добити још више прихода. Али овај пораст државних издатака за 160 милијона динара није иначе пропорцијоналан према свим државним издацима. Видели смо, да саме пензије изискују 115 милијона динара више! Пораст издатака Врховне Државне Управе за 199 милијона динара само је привидан, будући да ће се у будуће преко те позиције проводити државне дотације областима за пренесени делокруг; ту је дакле у ствари само већи издатак од 20 милијона динара. За потребе војске и морнарице издаће се у будућој години 121 милијон динара више него ове године, Имамо дакле већ већи издатак од укупно 250 милијона динара, Са друге стране, Министарство Правде потребује 34 милијона динара више, и то ради увођења у живот Закона о судовима и суцима, Министарство Финансија и Министарство Саобраbaja имају веће издатке за по 10 милијона динара. Код других министарстава издаци ће бити мањи него ове године. Министарство Грађевина издаће за 90 милијона динара мање, Министарство Просвете 26 милијона мање, Министарство Народног Здравља 15 милијона, и Министарство Аграрне Реформе 11 милијона. Кад све узмемо у обзир, доћићемо до укупног повећања државних издатака од 160 милијона динара,

Кад мало боље погледамо, која министарства имају повећане издатке, а која смањене, онда тек видимо заправо колико је овогодишњи предлог буџета слабији од досадашњега, и како Министар Финансија нема баш никакова права да се дичи овим својим предлогом. И досада су у нашем буџету персонални издаци били кудикамо превелики за наше прилике, а стварни издаци премалени за наше потребе. Док се у другим државама показује тенденција редукције непродуктивних персоналних издатака, у корист повећању инвестиција, код нас је било увек обратно: форсирају се персонални издаци; тако и сада, од повећања државних расхода за 300 милијона динара, претежна већина иде у непродуктивне сврхе, у првом реду на персоналне издатке, На другој страни, уштедње од 150

379