Nova Evropa

бити од фузијонаша много брже него ли од самосталаца, да не будем прог тиван да се и Пашићу изда гратификација у исто време самном. Хвали врло много државничку способност Пашићеву, и како руски Цар само о њему пита, и како је он сада у овим приликама врло потребан; да је тако исто потребан и Пачу због зајма, јер зајам други неће моћи да добије, ит, д. „Г. Панта се растао самном незадовољан, али пун лепих речи, „Овај рукопис личи ми много на рукопис Стојанов (Протић)

и

О овој цедуљици, стрељани Драгутин Димитријевић- Апис изјавио је на Солунском Процесу: „Да га једнога дана, за време министарске кризе поводом „Уредбе о пријоритету', позвао Војвода Путник, предао му цедуљицу у стању у каквом је пред судом, и казао да то однесе шефовима опозипије, нарочито Г,Г. Давидовићу и Драшковићу, да виде каквим се лолским средствима служе старији радикали око његове личности", скренувши му пажњу да провери да ли је на цедуљици рукопис Стојана Протића, јер му је „личио на Г, Протићев рукопис"“),

Тако је питање сукоба између официра и радикала, због рада у Јужној Србији, добило најоштрији облик, Уз официре стали су тадањи политичари из опозиције, и дошло је до министарске кризе, Радикали су поново добили мандат, али је цео тај спор имао да реши народ, јер је требало да се иде на изборе.“)

Почела је изборна кампања; али извршени атентат у Сарајеву довео је до спољних заплета и до Европског Рата,

док је услед Рата настало политичко затишје, док се је цео народ са официрима заложио за победу над непријатељем, дотле су радикалски политичари концентрисали сву своју пажњу нато да припреме освету за покушај који им је претио да буду оборени са власти. И осветили су се. Освета је изведена у Солуну за време изгнанства, ван Отаџбине, у виду фамозног „Солунског Процеса",

На почетку првих дана остварених нацијоналних идеала предратне Србије, уједињења оних покрајина које беху под турском управом, показала се сва лажност оних толико декламованих прича радикалних вођа о слободи, једнакости, парламентаризму, правди и правичности, и демократизму, Све то остаде у старим границама, да се лепим речима и даље уљуљкавају гласачке масе, а „нашу ослобођену и уједињену браћу" бацише на милост и немилост једне откројисане „уредбе" коју ставише под окриље онога „полицијског чиновништва, који су“ (по оцени радикалског „публицисте" Пере Талетова) „од окружног начелника до практиканта били најгори чиновнички шљам“, Лажан демократизам, корупција, и пљачка, са богаћењем оданих

arap

") „Тајна Превратна Организација", стр. 181, и 183. ““) Види „Нову Европу" ХУШ, 263—267.

Ја