Nova Evropa

Пре свега, иноземство нема поверења у наше прилике; а друго, ви ситуација на интернацијоналном новчаном тржишту није баш најповољнија, Како иноземство суди о нама, најбоље нам показује курс наших 7'/0-зајмова на берзама у Њујорку иу Лондону: почетком 1927, наши 7%/0-папири нотирали су око 9290 за 100 номинале; данас нотирају 80—819/0, дакле за !1 поена ниже. У прошлој години, папири ни једне једине државе нису толико пали и не стоје тако лоше као наши. При оваком стању ствари, добар део наших привредника не верује у стабилност динара. Умирујуће изјаве надлежних фактора никога не уверавају да динар није у опасности. Ту изјаве не помажу, већ треба факата, а ова се могу добити једино појачањем девизне резерве с помоћу зајмова, Већи и повољан зајам опет не може се добити без решења унутрашње политичке ситуаnje. Pana тога, одржање курса динара зависи у првом реду од политичке ситуације: ако ова буде повољна, онда ће се динар извући до нове жетве; ако криза остане где је, или ако се још и погорша, онда нема излаза, и динар ће почети да пада. · Можда ће то бити сигнал лошег стања и положаја наше привреде, и наше целокупне позиције, па ће то присилити надлежне факторе да озбиљније потраже излаза из ове ситуације...

Бајазан, ла ли ће се моћи одржати стабилност динара, данас је централно питање наше привреде. Након готово пет година потпуне стабилизације, појављује се озбиљна опасност да би динар могао почети да пада. И то не стицајем привредних колико стањем политичких прилика. За одржање динара потребна је друга психоза, а та може наступити једино променом политичких прилика. Данашњу прогнозу наше привредне ситуације можемо, према томе, да реасумирамо на следећи начин, Иако је кукуруз у многим крајевима подбацио, не би прошла година била тако лоша; али је услед политичких прилика настала такова психоза да ова прети нашој привреди тешком катастрофом, у првом реду падом динара. А пад динара био би данас општи знак несамо слабости политичког режима, који није био у стању одржати курс нацијоналне валуте, него и слабости наше привреде. То би опет консолидацију наше привреде бацило за више година унатраг. Већ ради наше привреде дакле, и ради њезине дефинитивне консолидације, била. би апсолутна потреба да дође до темељне промене у политичким приликама. Већ привреда 1928 страдала је услед лоших политичких прилика; година 1929, дотично политика те године, или ће донети нашој привреди коначну консолидацију, или ће је довести у тешко искушење, ако је не доведе и до катастрофе, Никад није било оправданије рећи него данас, да наша привреда, нако је у својој суштини много здравија него ранијих "година, стоји или пада са развитком унутрашње кризе.

Др. Иво Белин.

32