Nova Evropa
зато што су војска и војсковође Маџарске и Аустрије били „узгојени у сенци талијанске ратне вештине" 7,.,
Књига ђенерала Бузинелија, и горе наведени приказ те књиге, нису једине појаве писања Талијана о југословенским стварима у ово задње време, на овај начин. Месеца јануара ове године издата је, у спомен десете облетнице талијанске победе у Светском Рату, од народног удружења талијанских ратних добровољаца, као „народно издање", под високим покровитељством Њ. В. Талијанског Краља и уз високо пристајање Њ, Пр. Поглавице Талијанске Владе, књига од близу 500 страница“) која, уз предговор председника удружења талијанских ратних добровољаца Еугенија Коселскија (Eugenio Coselschi), noHocH HMS DpajtoBa и написа најпознатијих личности фашистичке Италије (као Данунција, Росија, Пескосолида, Еција Гарибалдија, Зимола, Шипијонија, ђенерала Итала Балба, Аугуста Туратија, генералног тајника Народне Фашистичке Странке, Рената Ричија, председника народног удружења „Балила“, комендатора Пијера Паринија, генералног конзула и тајника талијанских фашија у иностранству, и активних министара и државних подтајника Федерцонија, Белуца, Цијана, Ђуријатија, поморског војсковође Таона ди Ревела, маршала Бадоља, и других). Таковом издању не би се могло порећи озбиљност, Бележимо — на странама 28. 30, 34. 36, 38. 43. 125, 142. 180. 184. 187. 203. 224. 227. 229, 235. 240. 331. 417, — отворене или прикривене алузије на право Италије на Далмацију. „Ова жртва" — наиме она у рату погинулих Талијана — „још је увек већа од постигнутог успеха: она је створила највеће, незастариво и неизбрисиво, право на сав круг Алпа, на цело наше море, на нашу Далмацију, двоструко нашу, јер римска и млетачка, јер носи неизбрисиви печат Дијоклецијанових Орлова и Лава Св. Марка. А Дијоклецијанови Орлови и Лав Св, Марка јесу слава једног бившег Царства, које ће бити успостављено вољом једног целог народа" (Пескосолидо). „Без потхвата из Ронкија, Хрват“ (у оригиналу писано са малим почетним словом) „био би данас већ удавио талијанство Реке, И цела Далмација чека још час свог ослобођења ... Поход започет у Аргонама није још завршен, Да је Саландра 1914 био одважнији не би данас још наш Јадран био „најгорчи', него би славни Млетачки Лав био већ поносно дигао главу у свим земљама које су некада упознале власт Серенисиме, Али гарибалдински дух талијанског народа. бди, и доћи ће дан када ће Вожд наредити да се настави прекинути поход. Тога ће дана гарибалдинске црвене кошуље,
7) „П Песеппаје", риђбИсалопе пажопаје зоно ]' augusto patronato di S.M. il Re con ' alto assenso di S. E. il Capo del Governo ; Firenze, Vallecchi, 1929, crp. 494,
148.