Nova Evropa

Еволуција далеких векова потврђује ипак постепено развијање и напредовање врсте, те оправдава уверење да ће истим неминовним током она крочити напред приближујући нас у далекој неизмерности етичнијем типу пацифистичког човека. То оптимистичко уверење, дубоко утиснуто у нашој души, даје нам снаге да се гурамо кроз мизерију садашњице, и намеће нам дужност да допринесемо све своје снаге новоме стварању: „Онај који зна да је човек истим непрестаним променама постао оно што је, види могућност да се и на његов будући развој тако утиче да се створи тип вишег човека“, Овако схватање блиско је схватању брака Ничеа, за којега је брак — воља двојих да створе једно више од себе; ипак је Елен Кеј далеко од сваког филозофисања, и она конкретним практичним погледом жене види где су недостаци, па упире прстом на њих, Желећи радикалан поправак од самог почетка, она тражи интервенцију закона. Јер још и данас, осим у пар модерних држава, влада буквално несхватање еугенетске и биолошке важности родитеља, па се дозвољава све ново рађање болесних, кретена, богаља, и злочинаца, на уштрб и на терет друштва а на несрећу ближе околине и њихову властиту. „Закон о добијању лечничке сведоџбе, са потпуним подацима о здрављу обе странке, мора бити обавезан за склапање брака. Тад би имали контрахенти још увек слободу да одлучују, али не би бар као сада незнајући ступали у брак, те излагали себе и своју децу опасним последицама. Мени се чини, да би за друштво најмање исто толико важно било добити лечничку сведоџбу о способности за брак колико и о способности за војну службу! У првом случају ради се о давању живота, у другом о одузимању; иако последње додуше досада изгледа далеко важније..." Можда ће и сама мера упозорења, без даљних забрана, бити довољна за пробуђену људску свест, да хотимично не ствара нове јаднике, Социјалне реформе храмљу далеко иза науке, а савест појединца још даље, иако је нама толико логично и јасно то право детета да бира своје родитеље, т, ј. да од њих захтева телесно и душевно здраво наследство, Савремени живот компликује проблем породице, доприноси стално нове потешкоће и ограничава исконску чежњу стварања на минимум, који може како треба одгојити за друштво. Већ и осредњи грађански живот чами данас под непотребним баластом сталешких обавеза и предрасуда, равна се према њихову мерилу и тешко одступа од њега, намећући исте обзире и онима који свежи и нови долазе у наше друштво, Желећи срећу и спас нових поколења, Елен Кеј се није жацала ни бранила нападаја и несхватања целокупне јавности, па је храбро истицала своје уверење; да је најидеалнији положај слободне жене у друштву у том новом дому, како га она слика и замишља, — |

268