Nova Evropa

Не мислимо овде на све толстојевце, од којих су неки радије пошли и у смрт него што би служили у Црвеној Армији; а понајмање мислимо на Булгакова, који нипошто није изневерио Толстојев наук и завет, Али где су остали, и где су вође толстојеваца данас Где су потражили и нашли склоништа испред буре за последњих кобних десет година2 Неки од њих сарађују пријатељски са бољшевицима; други се истичу међу рајхенхалским монархистичким покретачима, А сам Маковитски, који је тако племенито и искрено проповедао, и веровао, да је живот сушта радост и срећа коју нам је подарио Творац, недавно је, несрећник, извршио само-

убијство.,. =

Смрт Толстојева окончала је тајну његова живота, — живота који је био један нерешив проблем. Да ли је то био Јелин који се обратио у Јудејствог Или Јудејац који је све време живео животом Јелина 2 — Мизантроп дубоко жељан живота, рацијоналист-мислилац који је већи део своје животне снаге посвећивао анализи идеја које су ван разума, — геније, рођен неваљао, који постаје нечовечански благородан и добар27.,, Лав Толстој остаје за нас вечном загонетком. Ко је био он, тај човек који је живео цео свој живот у стакленој башти, тако драг и тако близак модерној човечности 2 — Ми га можемо проучавати, али ко је у стању да га провиди, — ко може рећи да је разумео Лава Толстоја 2

М. А. Алданов.

„Лав Толстој“ Милице Богдановић. (Загреб, 1927.)

Треба одмах признати, да је госпођа професор Милица Богдановић уложила голем труд и велике жртве да би ову књигу написала и издала, Пишући је, она је — како то сама изјављује у предговору — „вршила дужност и право самосталног проживљавања проблема што их задаје живот", Она изражава наду, „да ће пажљив читалац свуд осећати своју захвалност спрам великога човека, чију ће стогодишњицу скоро прославити ова наша парадоксална планета, кога ће људи још много пута проглашавати сад неумрлим сад ускрслим, но ког неће престати осећати живим онај који га је у целини доживео". Аутор ове књиге је Толстоја одиста „у целини доживео", он се загрејава мислима тога горостаса, и то даје нарочиту привлачност и драж овој иначе преопсежној, можда чак и гломазној, књизи.

351