Nova Evropa

па 2065, а u бод 1926/27 па 2222 ти јопа dinara, pri čemu se ima uzeti u obzir i porast dinara u vrednosti,

Francuski Odbor traži, barem za izvestan niz godina, punu valorizaciju na zlatnu vrednost, i očevidno nastoji da dodje do aranžmana kakav je postignut sa Rumunijom 31. maja 1928, a stavljen na зпаби 1, januara 1929, odnosno raznih zajmova (4%-1889, 4%-1890, 4%-1891, 4%-1894, 4%-1896, 4%-1898, 5%-1903, 4%-1903, 4%-1905, гепја А 1 В). Џ članu 1, зе одгеdjuje, da se otplata od 1, januara 1929 ima vršiti u zlatu, i to počevši sa 40% nominalne vrednosti, do 1931 godine, a od 1931 pa dalje do 1951, svake godine 2% više, tako da od 1, januara 1951 otplata teče u zlatu sa punih 100%. Za valutinu osnovici uzet je dolar, sa 5,1825 zlatnih franaka (odnosno 1 zlatan franak težine 0,32258 grama sa 0,900 čiste sadržine). Da li Jugoslavija može da primi ove uslove, ili možda može postići bolje, to u prvome redu zavisi od njene platežne sposobnosti; a onda i od toga kako će se Francuska poneti u pitanju regulisanja i valorizacije ratnih dugova u iznosu od 3,800 milijona dinara (potpuno valorizovano 19.000 milijona dinara). Posednici obligacija predratnih zajmova Jedva da će se odreći traženja, da' se zajmovi priznadu u zlatu i plate u zlatu; ali će inače biti jamačno pripravni Jugoslaviji izaći ususret više nego i jednoj drugoj od pomenutih država, da bi joj olakšali ekonomsku i unutarnju političku konsolidaciju, Nije nam ovde namera, da krajnju бгаnicu platežne sposobnosti izrazimo u ciframa, koje bi u svakom slučaju imale tek približnu vrednost; potrebnijom smatramo napomenu, da od godišnjih državnih prihoda, prosečno 11 milijardi, otpada preko 90% na fiskalne prihode (poreze, carine, i monopole), i da bi dalje opterećenje pučanstva Jugoslavije, preko 13 milijona, za dogledno vreme bilo nepodnošljivo, pogotovo ne za narednih pet godina, koje su predvidjene za unutarnju konsolidaciju države, Zato mislimo da bi se trebalo, po svaku cenu, vratiti na mirno rešavanje spora, putem sporazuma, jer je očigledno da tako možemo kudikamo više koristiti našoj stvari nego izlaženjem pred internacijonalni sud. S naučnog gledišta, kako rekosmo, pravo posednik4 obligacija ovih zajmova čini nam se neosporno, pa bismo posle izrečene presude Haškog Suda mogli računati jedino još sa milošću poverilaca, dok bismo mirnim sporazumom mogli postići srazmerno veoma Dpovoljan kompromis, Ali je za to danas svakako kucnuo уес poslednji čas,

Tako, sve u svemu, pitanje pravilnog uredjenja srpskih predratnih i ratnih dugova naspram Francuske postaje danas više nego ikad dosada problemom koji je usko vezan sa osnovnim i životnim pitanjem same države, Bez očigledne opasnosti za sanaciju države, koja se nastavlja pod tako neobičnim prilikama, i koja zavisi pre svega od snaženja domaćih privrednih mo-

382