Nova Evropa

који има довољно фино ухо да слуша шта он има да каже, Треба оштро жигосати начин на који су опљачкане келтоилирска и римска некропола: систематски је ископан, мало прије Рата, римски храм и (од Л. Јелића) источна околица Столне Цркве, Средствима Осјечке Области открило је прошле године заслужно книнско Хрватско Старинарско Друштво базилику Cs. Марије, из друге половице ХТ! вијека. Дуго је тражен положај ове пркве (и односног самостана), од које су већ одавна били познати раније однесени капители, који се данас дјеломице налазе употребљени као сједала пред кућом обитељи Вигата. Архитект и археолог треба сада да раде на снимању овог важног открића, које нам показује како је у другој половини XI вијека продро у далматинску архитектуру западни базиликалан тип,

Систематско истраживање старога Нина тек је започето, Нико не зна шта све још под земљом лежи; код будућих радова можемо доживјети и угодних изненађења и разочарања. Али је свакако дужност хрватске археолошке науке да проводи ископнине барем на оним мјестима гдје су индицији сигурни, те да раносредовјечна топографија Нина, града жупана Годешава, кнеза Бранимира, бискупа Гргура Нинског, и краља Петра Крешимира, буде што јаснија и потпунија.

Како ће се доскора Сплит одужити успомени великога Бискупа поклоном и подизањем величанственога споменика Ивана Мештровића, тако треба сав наш народ да испуни своју дужност према споменицима своје прошлости, Красна збирка старохрватских умјетнина у маленој Капелици (Св, Крижа страдава од влаге услијед помањкања простора, Нека се засад за ове споменике, као и за оне које ће нам још даровати мајка-земља, сагради скроман али сигуран азил, који ће их спасти од иначе неизбјежне пропасти, На нама је потомцима да бар сачувамо успомену на велике идеале хрватске прошлости и на народног бискупа Гргура.

Др, Миховил Абрамић.

О личности и раду Гргура Нинскога,

(ЕТ. Љ. Караман, консерватор далматинских споменика и Цареве Палате у Сплиту, писао је у више наврата о овом предмету. За ову прилику прерадио је, односно начинио извод из студије „О Гргуру Нинскому и Мештровићеву Споменику у Сплиту", коју је као посебно издање издало Хрватско Старинарско Друштво „Бихаћ“, о хиљадугодишњици Црквеног Сабора у Сплиту 928, у Сплиту 1929,

Историјска личност Гргура Нинског зајамчена нам је и фиксирана, у главним цртама, сачуваним актима црквених

21