Nova Evropa

сабора одржаних у Сплиту за хрватског краља Томислава, године 925 и године 928. Подаци тих аката и њихова шира историјска позадина одређују улогу и значење Гргура Нинскога у животу нашег народа. Гргур Нински нашао се на бранику Хрватске Цркве у одсудном часу, када се је сплитско-солински Надбискуп, на челу латинских бискупа византијске Далмације, повратио био у крило Римске Цркве, и тим поводом хтио обновити негдашње јединство власти и литургијског латинског језика на читаву територију бивше Солинске Метрополије, од Јадрана до сјеверне границе Хрвата. На највећем дијелу тог територија била се је, наиме, кроз [Х вијек, тојест кроз вријеме зависности Сплитског Надбискупа од Цариградског Патријара, развила Хрватска Црква независно од Сплитске Цркве, и на тому је територију била ухватила корјена словенска ријеч у служби божјој.

Него, релативна оскудица подробнијих података о животу и раду Гргура Нинскога допринијела је, да су изношена разна мишљења и супротне оцјене о његовој личности, Тако се је "догодило, да је значење Гргура Нинског било понекад умањено од стране оних који нијесу борбу на Сплитском Концилу гледали у њезиној историјској позадини, и који нијесу ту борбу довољно прозрели у њезиним далекосежним историјским посљедицама. С друге стране, многи наши историчари, а поготово наша публицистика, под дојмом савремених нацијоналних бораба и тежња, створили су од Нинског Бискупа у првом реду ватреног глагољаша и одважна и непопустљива браниоца старословенске службе у цркви. У вези с тиме, а у жељи да се што јаче истакне свијетла личност Гргурева, изречен је такођер много пута превећ строг суд о политици хрватских краљева, који да су Гргура препустили херојској осамљености у борби с пре“ моћном латинском Црквом. О тому ћу рећи овдје неколико ријечи,

Питање словенског богослужења није било главним предметом расправе, борбе п сукоба, на сплитским црквеним саборима. Уопће, не смијемо једноставно идентификовати хрватску независну цркву прије сплитских сабора са глагољаштвом, Сви натписи на црквеним грађевинама из времена хрватских народних владара — ове су цркве дали градити хрватски кнезови и краљеви, жупани и дворски великаши или црквени достојанственици, а имамо таквих натписа доста сачуваних из разних мјеста и из разног доба, — јесу на латинском језику. То очито говори за употребу латинског језика при богослужењу тих цркава, На латинском су језику, штавише, и натпис кнеза Бранимира у Нину и онај из Мућа (из 888), тојест натписи постављени у црквама што су подигнуте сигурно у доба и на територију онога нинскога бискупа Теодозија који се обично приказује као горљив и свјестан ширитељ глагољице, Латински

22