Nova Evropa

и у хрватским мјестима, баш иза половице Х! вијека, бројни самостани бенедиктинских монтекасинских монаха, који први уводе у Далмацију монументално западњачко црквено градитељство базилике на три брода, које стоје на много вишем степену у умјетничком градитељском погледу,

Поред ових чињеница, треба споменути и разне друге околности, обично довољно неистакнуте, које не дају да се рече, да су настојања Гргура Нинског око Хрватске Цркве доживјела у доба Петра Крешимира коначни и потпуни пораз. На Сабору у Сплиту 1060, задан је додуше глагољици тежак удар забраном, под казном изопћења, да се хрватски свећеници смију промакнути на свете редове, ако нијесу вични латинској књизи. Али се не смије идентификовати Хрватска Црква, па ни она из доба Гргура Нинског, са глагољаштвом, Иначе имамо баш из средине Х| вијека низ чињеница по којима можемо рећи, да је у то доба хрватско прквено питање ријешено неке врсте компромисом; мада није оживотворена независна Народна Црква бискупа Гргура, дошло се је у то доба свакако до уређења Цркве унутар граница Хрватске Државе, уз јаче судјеловање хрватског клира и хрватског епископата, и уз потчињење латинских бискупа хрватском владару.

Негдје око године 1040 ставља се обично утемељење Книнске Бискупије. Она је обухватала сјевероисточну чест хрватске државе и териториј бивше Сисачке Бискупаје. О оснивању те бискупије вели сплитски средњевјековни кроничар Тома Архиђакон ово: „Хтједоше и хрватски краљеви имати посебног бискупа, и затражише то од Сплитског Надбискупа, те поставише бискупа који се је називао хрватским, са. сијелом у пољу код св. Марије покрај града Книна; овај бискуп доби многе жупе и имао је земаља и посједа малдане у читавом Краљевству Хрватском, јер је био краљевски бискуп, и ишао је с краљевим двором, и био је један од дворских одличника, и његова се је јурисдикција протезала све до ријеке Драве“. — Отприлике у исто вријеме основана је и бискупија у Макарској. Она је обухватала териториј негдашње Дувањске Бискупије; а сврха јој је била, да уређеном прквеном организацијом тјешње приљуби хрватској држави неретљанску област, која је иза године 1000 прикључена Хрватској. Такођер у исто доба, тојест прије 1060, јавља се још једна бискупија на хрватском територију: Биоград на мору; у ствари је у то доба пренесено у Биоград сијело Скрадинске Бискупије, која је пресудом папе Лава У!, још године 928, била означена као сијело и подручје бискупа Гргура Нинског. Године 1075, била је надаље обновљена и бискупија у самому Нину, за подручје крајње Сјеверне Далмације и Лике, Пет