Nova Evropa

просто дошао као голисимвол једне велике, нужне, и спасоносне стољетне борбе, која је одвратила од Хрвата на обалама Јадрана судбину германских народа романизованих на културном тлу негдашње Римске Империје.

Ово је здравим умјетничким инстинктом осјетио Мештровић, па га је слободом пјесника и умјетника већ прије неколико година, на брончаним вратима Маузолеја обитељи Рачића у Цавтату, овјенчао светачком ауреолом; а сада га ето одабрао за дар Сплиту, средишту нашем на Јадрану.

Мештровић је одвајкада био видовити вјесник потреба и чежња свог народа и свог времена. У доба прије Свјетског Рата, када је наш народ, раскомадан у седам државних територија и добрим дијелом под туђом власти, вапио за покољењем бораца и хероја који ће раскинути ланце ропства и порушити наметнуте границе, Мештровић је одржавао култ Косовске Епопеје и снаге Краљевића Марка, Данас, када смо исказали захвалност јунацима минулих ратова, вријеме је да се сјетимо, да је наша држава вијековима припремана и изграБивана скупним напорима и подвизима, надчовјечјим борбама и отпорима свих наших крајева и свих генерација од нашег доласка на југ. Зато Мештровић по слому, уз Вјесника Побједе намијењена Београду, диже у Загребу кип Штросмајера, поборника зближења и уједињења Југословена, а Сплиту дарива Марулића, свједока културног рада хрватског народа и у доба туђинске млетачке власти, те Гргура Нинског, браниоца народних интереса у још даље доба раног Средњег Вијека. Круна ће тог Мештровићева рада бити Краљев Камен, на обали мора у Сплиту, који ће у значајној синтези с једне стране приказивати лик краља Томислава а с друге стране краља Петра Ослободитеља.

Др. Љубо Караман,

Најновија борба за глагољицу.

Питање употребе старословенског језика (глагољице) у литургији Католичке Цркве не да се одвојити од политичких прилика, које су кроз вијекове утјецале на ово иначе еминентно црквено питање, Тако је било за доба словенских апостола Ћирила и Метода, кад их је њемачки клир прогањао као представнике Словенства; тако је било за доба Гргура, бискупа нинског, којега је мрзио латински клир као представника хрватске бискупије; па све тако до најновијег доба, када је Аустријскоугарска Влада у бившој Монархији чинила највећи притисак на ватиканске кругове у Риму, да се заметне траг