Nova Evropa

не смије допустити, јер она вријеђа то јединство, цјелину народа. Наступила је борба која је потрајала пуних 20 година (1898—1918), и која испуњује најсјајнију страницу у историји глагољице. [ада је наш народ на приморју показао ванредну моћ своје отпорне снаге против притиска одозго, Многи су свећеници настрадали, били лишени најбољих положаја, релегирани у најзабитнија села; али се нису поколебали у својој борби. И та је борба напокон успјела. Са свих страна, општина, жупа, деканата, јавних састанака, стизале су притужбе у Ватикан у одбрану глагољице, у толикој мјери, да се је један високи достојанственик римске курије, префект дотичне конгрегације, изразио да — откада постоји римска курија и сплитска бискупија — никада оволико притужаба и списа кроз вијекове није стигло као сада у питању глагољице. У Сплиту је основан посебни одбор свећеника, са предсједником монс, Булићем, који је за двије године (1898—1899) имао пуне руке посла, док је сакупио врло ошширно и исцрпно градиво, као изворне податке и доказе о употреби глагољице или хрватског пучког језика у приморским жупама; а јубиларне године 1900, приказана је од монс, Булића у Риму Споменица, потписана од 535 свећеника, којом се је тражило да се одустане од провођења одлуке 1898, јер цијепање жупа у латинске и глагољашке могло би изазвати тешких посљедица у народу и Цркви. Иза ове Споменице слиједила је споменица општина, народа. Почетком јула 1902, на иницијативу Сплитске Општине, био је сазван у Сплиту велики покрајински састанак на којему су учествовале скоро све далматинске општине, те је једнодушно прихваћен закључак, да глагољица није само црковно него и народно право удијељено не појединим свећеницима или црквама него уопће свему народу и свим црквама. Сувише је одлучено да се изабере посебни одбор од тројице угледних чланова, који ће особно уручити споменицу Цапи у Риму у том смислу, На истому састанку прихваћен је и закључак, да се на видљиво часно мјесто постави спомен-плоча Гргуру Нинскому, као првом бранитељу глагољице (на црквеном Сабору у Сплиту 925).

Иза смрти папе Лава ХШ, ступио је (1903) на столицу Св, Петра у Риму Пије Х, бивши млетачки патријарх, који није био склон глагољици, под дојмом талијанашке кампање у Трсту и Истри. Надошла је година 1906 и друга одлука римске конгрегације, у другој форми од оне 1898; али у истом циљу, наиме да се проведе попис и раздиоба жупа, што је опет значило ограничење употребе глагољице, Свећенство није малаксало, устрајало је у борби до задњега часа, Били су позвани сви бискупи из Далмације, Истре, и Горице, на саслушање у Рим. Они су по савјести морали обавијестити Папу