Nova Evropa

мјесто и онда тек изгради и дефинитиван постаменат, Услијед овога био је створен овај закључак:

„Споменик Гргура Нинскога има се провизорно поставити на Перистил испред Протирона, по основи умјетника. Ивана Мештровића, са провизорним постаментом од цемента и без натписа, Ако се након тога буде установило да ово мјесто не одговара, Споменик ће се, по избору дефинитивног мјеста, на исто и пренијети,“

Након овог историјата, да наведемо разлоге који су довели до ове одлуке.

Морала се у првом реду извршити обвеза преузета од ЧОпћинског Вијећа према Г. Мештровићу, јер су закључци Вијећа постали правомоћни а да противу њих није нико уложио уток, Господин Мештровић, сматрајући да је мјесто на Перистилу испред Протирона Диоклецијанове Палаче најзгодније "за овај Споменик, одлучио је да се он тамо постави, те је затражио од Опћине да у извршењу уговора то учини, пристајући да га се ондје постави на провизорном постаменту само као покушај, и изјављујући да ће сам одредити и приволити, да га се са мјеста испред Протирона премјести на друго мјесто, буде ли се утврдило да оно из архитектонских, тумјетничких, и уопће естетских, разлога не одговара,

Чим се дознало, да ће ово генијално дјело највећег сживућег вајара, који је истодобно Хрват и син наше земље, бити постављено на Перистил, као трајни доказ да се баш ондје пред тисућу година развијала борба за очување већ онда постојећег хрватског и словенског карактера несамо Сплита већ читавог нашег Приморја, настала је у нама непријатељској штампи огорчена кампања противу постављања Споменика на Перистил. Ова кампања је била формално базирана на чињеници, да ће Мештровићев споменик тобоже кварити архи"тектонску цјелину Перистила и својим димензијама умањити његово дјеловање, док је фактично била изазвана од страха, да би једно од најгенијалнијих и највећих вајарских дјела задњих времена, споменик југословенског умјетника Мештровића Гргуру Нинском, или тачније борби против полатињења нашега народа, могао доћи на Перистил, гдје би уз величину старога Рима документовао и величину и генијалност наше културе и наше расе, као и историјску чињеницу, да она ту живи од преко десет стољећа. Ове разлоге прихватио је, у најбољим намјерама, и један дио наше јавности, који није био свјестан да тиме наилази на лијепак туђинској пропаганди за Далмацију и за Сплит, док се други дио већ принципијелно противио постављању Споменика на Перистил, Опћина Сплита се није ни могла ни смјела сложити са захтјевима ове пропаганде, те

42