Nova Evropa

је, полазећи са становишта да се у становитим моментима морају саслушати нацијонални захтјеви, чак и прије од оних архитектонско-сентименталне нарави, и нехтијући попустити навали туђинске штампе да се не смије дирати у латинство Сплита и Далмације, прихватила одлуку Ивана Мештровића, да. се Споменик у првом реду покуша поставити па Перистил.

Опћинско Управитељство се никако није могло сложити са приговорима, да ће Гргуров Споменик, са својим димензијама и величином своје умјетности, привлачити у првом реду на себе пажњу и тиме умањити дјеловање Перистила, и у неку руку понизити Протирон на позадину Споменика (ово су притовори Консерваторског Уреда за Далмацију, садржани у акту 3. X, 1927), јер оно полази са становишта, да споменик Гргура Нинског спада у најближу близину Катедрале, на историјско мјесто, гдје је он водио борбу за наш језик у Цркви, Кип као такав израђен је и димензијониран управо тако да буде постављен у непосредну близину Цркве, те не може доћи у обзир никаково друго мјесто — све кад би га и било — које би овај Споменик одијелило од намијењене му околине, Умјетник бам, преузимајући зато пуну одговорност, изабрао је за Споменик мјесто на дну Перистила, које је већ готов, правилан, и уређен простор, једини што га данас има у близини Цркве, и гдје је вјеројатно и тачно историјско мјесто гдје се Гргур борио за своју идеју, Нема дакле двојбе, да је ово мјесто за овакав Споменик несамо архитектонски најбоље и најзгодније, већ је оно и са нацијоналног и историјског становишта, најприкладније, Народ чији су се преци овдје настанили пред више од тисућу година, и који је очувао несамо свој језик и карактер, већ и класичне зидине Палаче, унутар којих су се развијали важни моменти његове историје, има право да баш на то историјско мјесто постави свога хероја, и то не хероја мишића и дјела већ хероја духа, једног бискупа са еванђељем у руци. -

Са покусним постављањем Споменика испред Протирона. не дира се ни у успомену ни у осјећај пијетета према Великом Цару, не руши се ниједан камен његове велике Палаче и Перистила у њој, не квари се ништа од постојећих зидина, већ се поред истих поставља Споменик једном црквеном поглавици, просветитељу народа, да с њима хармонизира, Свако доба, свака култура, сваки стил удара и оставља свој печат гдје може и како може, Што је јача познија култура, јаче и заштићује остатке старије, али хоће поред њих да се и сама афирмише, па настоји своје културне творевине духа довести у склад са постојећим остацима и споменицима старијих времена, То је покушао Мештровић са својим спомеником Гргура Нинског и са избором мјеста,

43